У ноћи између 10. и 11. маја 1999. године, ноћ када је са неба падала смрт, на огранке Проклетија… То је ноћ када је херојска 125. Моторизована Бригада изгубила доста добрих људи, браће и пријатеља.
Одмарали су у својим ипровизованим заклонима, полако су кренули да пакују своје ствари, јер је требало у тој ноћи да се крене у освајање коте 601, где је било изузетно јако шиптарско упориште. Пећке „Муње“ су стигле како би им помогли, али су почетничком грешком због умора и промрзлина, запалили логорску ватру на отвореном простору, јер није било довољно заклона.
Око 23:15ч наши момци на граници трпе изузетно снажан авиоудар касетним бомбама, бацају се на земљу, безброј експлозија око и изнад глава је деловала као вечност…
То вече, у вечну славу су отишли: Ђорђевић Владимир, Оливер Тарицић „Шваба”, Саша Васиљевић „Ђаво”, Милан Кенић, Драган Маринковић, Чолаковић Изет и Старији Водник Милијан Тошковић, Тешовић Вукоман…
Вечно памтити њихово херојство и жртву никада не заборавити.
Овом приликом поздрављамо и преживели део 125. Моторизоване Бригаде.
Хвала вам.
Извор: cojstvo.rs
