Када се Трилатерална комисија – група политичких и пословних лидера, новинара и академика – недавно овде састала (у Сингапуру, прим. прев.), многи су изразили забринутост због опадања америчког вођства у Азији. Свака азијска земља сада више тргује са Кином него са Сједињеним Државама, и то често у односу од два према један. Та забринутост је погоршана скорашњим тарифама које је наметнуо председник Доналд Трамп, као и његовим изјавама пуним презира према мултилатералним институцијама. Питање које се често може чути у Сингапуру ових дана је: да ли ће америчко вођство у Азији преживети Трампове године?
Историја даје неке примере. Председник Ричард Никсон је 1972. унилатерално наметнуо тарифе америчким савезницима без икаквог упозорења, прекршио је оквире Међународног монетарног фонда и настављао је непопуларни рат у Вијетнаму. Страх од тероризма је био распрострањен, а експерти су изражавали забринутост за будућност демократије.
АМЕРИЧКЕ ПРЕДНОСТИ НАД КИНОМ
Наредне године, Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински су створили Трилатералну комисију, која се састаје једном годишње како би дискутовала о дотичним проблемима. Противно теоријама завера, Комисија има малу моћ, али, као и други неформални канали ,,другог нивоа“ дипломатије, она пружа учесницима могућност да у својству приватних лица испитају начине за решавање трновитих питања. Резултати се могу наћи у њеним публикацијама и на сајту.
У Сингапуру, није постојао консензус о Азији након Трампа. На пример, индијски и кинески чланови су имали различите позиције о улози кинеских инфраструктурних пројеката из ,,Појаса и пута“. Неки Азијци и Американци се нису слагали о могућностима мирног разрешења корејске нуклеарне кризе, као и поводом ширег питања да ли је рат између Кине и САД неизбежан. А неки Европљани су се питали да ли тренутна глобална неизвесност рефлектује успон Кине или успон Трампа.
Што се успона Кине тиче, супротно тренутном песимизму, САД ће задржати неке важне предности моћи које ће потрајати дуже чак и од осмогодишег председничког мандата, уколико Трамп буде реизабран. Прва је демографија. Према подацима Уједињених Нација, САД су једина развијена земља која ће допринети глобалном расту популације до 2050. Кина, тренутно најмногољуднија земља, ће уступити прво место Индији.
Друга предност је енергија. Пре деценију, Америка је деловала безнадежно зависна од увоза енергије. Сада је револуција шкриљаца трансформисала из увозника у извозника енергије, а Северна Америка би могла да буде самодовољна у долазећој деценији, истовремено док Кина постаје све зависнија од увоза енергије.
Технологија је трећа предност за Сједињене Државе. Међу технологијама које ће са собом носити и моћ у овом веку су биотехнологија, нанотехнологија и следећа генерација информационих технологија, попут вештачке интелигенције и ,,big data“. Судећи по већини експерата, иако се кинески капацитети унапређују, Америка остаје светски лидер у истраживању, развоју и комерцијализацији ових технологија.
Штавише, у контексту истраживачке базе, Америка има и четврту предност у свом систему високог образовања. Судећи по рангирању шангајског Јиао Тонг универзитета, од 20 водећих светских универзитета, 16 су амерички, док ниједан није кинески.
КИНА И САД НИСУ ОСУЂЕНЕ НА СУКОБ
Пета америчка предност која ће вероватно надживети Трампову еру је улога долара. Од свих девизних резерви које држе владе широм света, свега 1,1 одсто је у женминбију (женминби или ренминби –,,народна валута“ – је званична валута НР Кине, док је јуан њена основна јединица са којом се често поистовећује и сама валута, прим. прев.), у поређењу са 64 одсто у доларима. Када је Међународни монетарни фонд укључио женминби у валутну корпу, подупирући своју јединицу рачуна, тј. специјална права вучења (Special Drawing Rights је својеврсна фиктивна валута ММФ-а која је уведена у циљу повећања финансијског потенцијала Фонда, а користи се у међународним финансијским трансакцијама, прим. прев.), многи су поверовали да су дани долара одбројани. Али удео женминбија у међународним трансакцијама од тада jе опао. Кредибилна резервна валута зависи од дубоког тржишта капитала, поштене владе и владавине права. Ништа од овога није извесно у Кини у догледној будућности.
Шесто, Сједињене Државе имају географске предности које Кина мањка. САД су окружене океанима, а Канада и Мексико остају пријатељски настројени, упркос Трамповој погрешној политици пресецања Северноамеричког споразума о слободној трговини (NAFTA). Кина, са друге стране, граничи са 14 земаља и има територијалне спорове са неким од најважнијих, попут Индије, Јапана и Вијетнама. Ово ограничава кинеску меку моћ. Док географија Кини омогућава да пројектује силу у Јужном кинеском мору, Америка тамо нема територијалних спорова и ужива поморску надмоћ на преосталих 95 одсто светског океана.
Али важније од било чега другог, САД и Кина нису осуђене на рат. Државе једна другој не представљају егзистенцијалну претњу. Када је Први светски рат почео, Немачка је већ превазишла Британију 1900. године, а британски страх од немачких намера је допринео катастрофи. Поређења ради, САД и Кина имају времена да среде своје бројне конфликте и не морају да подлегну хистерији или страху.
Америка не само да поседује описане предности у моћи, него и савезништва са Јапаном и Јужном Корејом. У било каквим предстојећим разговорима са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, Трамп ће морати да се побрине да спречи Кимов режим да оствари свој дугорочни циљ слабљења тих савезништава.
У Сингапуру сам цитирао Ли Гуангјаов одговор на питање које сам му једном поставио о томе да ли ће Кина превазиђи САД. Рекао је ,,неће“, јер иако Кина има таленте 1,4 милијарде својих становника на које може да се ослони, отвореност Америке пружа јој могућност да користи и комбинује таленте 7,5 милијарди људи са већом креативношћу него што то може Кина. Ако та отвореност преживи, америчко вођство у Азији, као и другде, ће највероватније такође преживети.
Џозеф С. Нај – бивши помоћник америчког секретара одбране и председавајући америчког Националног обавештајног савета, као и универзитетски професор на Харварду. Аутор је књиге ,,Да ли је амерички век готов?“
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / project-syndicate.org
