Велика Британија ће пружити шансу истини у случају „Скрипаљ“ и у истрагу сем сопствених истражитеља укључиће и „независну“ организацију са седиштем у Хагу – OPCW („Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons“). Ова међународна организација, још један несумњиви весник правде у међународним односима, оправдала је своју изузетност стриктном професионалношћу у предворју империјалистичко-милитантне инвазије САДа и УK на Ирак због (не)постојећег Садамовог оружја за масовно уништење. Наиме, председавајући организацијом Хосе Бустани, смењен је по хитном поступку јер је наложио преиспитивање закључка о постојању нуклеарног оружја у Ираку. Потом је уследила инвазија на Ирак, Садам је обешен, Бустани био у праву – термонуклеарки је било само у сновима трагичне Западне биомасе која је аплаудирала свом естаблишменту јер је белосветски демократски арбитар, а уважена организација је добила Нобелову награду за мир. Не, није смешно.
Заправо, има и смешних чинова у овој представи. Нпр. то што УK поставља некакав ултиматум Русији од 24ч (а после је не бомбардује као што је то чинила са остатком света), затим, брутално срозавање ега министра војног УK од стране Лаврова (одувавање на „33 обртаја“), затим, Макрон(чић) најављује оштар одговор Русији, „пакет оштрих мера Русији“, и убедљиви победник, Борис Џонсон који истиче чињеницу да Русија не прашта својих „30 сребрњака“. Чак и кокетирање са овом метафором, кад је изусти британски политичар, та слика изгледа готово порнографски.
Док чекамо „објективан“ одговор OPCWа, нећемо претпоставити „претпоставку невиности“ РФ, јер је то супротно логици независног истраживања и одредбама Међународног права, разуме се. Не зато што Британија инсистира да Kартагину треба разорити, него зато што заслужујемо „пали“ свет у коме живимо и то баш по оваквим аршинима правде.
Јелена Јелисавчић
Извор: vidovdan.org
