Пол Сандерс, сарадник Нешнел интереста, интервјуисао је пензионисаног руског генерала Евгенија Бужинског. Бужински се пензионисано 2009. као генерал-пуковник руских снага.
Рекли сте недавно да би конфронтација између Уједињеног Краљевства и Русије поводом тровања Сергеја Скрипаља и његове ћерке у Салсберију могла да доведе до ,,последњег рата у историји човечанства“. Шта сте тиме мислили?
— Жао ми је, али ме је извештач BBC-ја погрешно разумео. Није то између Русије и УК, него између Русије и такозваног колективног Запада, предвођеног Сједињеном Државама. Овај инцидент је био злочин. Испитујући овакав злочин, сваки истраживач би морао да се запита – коме он иде у корист? Који је мотив? За председника Путина, верујте ми, он је последњи човек на Земљи који би покушао да учини тако ужасну ствар уочи руских председничких избора и светског првенства у фудбалу у Русији. Ово је очигледна провокација, али који је циљ ове провокације? Не знам да ли сте чули ,,ударне вести“ о томе да је британска војна лабораторија рекла како нема трагова који би указали на то да је отров руске производње, што ме не чуди. Тако да нема трагова, нема доказа, али је британска влада изјавила да је ,,прикупила информације“ – какве информације? – и да су на основу тих информација сигурни да су злочин починили Руси.
Питање које се увек поставља ових дана јесте да ли је ово нови Хладни рат или други Хладни рат. Ја увек кажем да је ово горе! У доба Хладног рата све је било јасно: идеолошка конфронтација, али постојале су дефинитивне истине, дефинитивне црвене линије, без претњи и санкција. Није било таквих случајева попут скорашњег у којем је амерички сенатор Линдзи Грејем позвао на притисак против Русије, изолацију Русије, економско сабијање Русије уза зид. По мом мишљењу, веома је опасна игра покушавати сатерати Русију уза зид и изоловати је.
У Вашој изјави изгледа као да наговештавате да видите могућност правог војног конфликта између Русије и Запада. Како мислите да би нешто такво могло да се деси?
— Прво место на којем би такав конфликт могао да избије је Сирија. Недавно, пре неколико дана, када су Руси разговарали са Данфордом (начелник Генералштаба Војске САД генерал Џозеф Данфорд, прим. аут.) након америчких претњи о нападу на центар Дамаска, Русија је јавно одговорила да ће, уколико САД нападу центар Дамаска, где се налази руско војно особље и штаб са руским полицајцима и саветницима, Москва одговорити дејствима по крстарећим пројектилима и платформама које носе те крстареће пројектиле. По мом мишљењу, ово је веома опасно јер се америчке крстареће ракете лансирају са ратних бродова.
Дакле ви сматрате изјаву генерала Валерија Герасимова, начелника руског генералштаба, веома озбиљном претњом?
— Да, веома је озбиљна. И не мислим да се шалио или да је само давао изјаву да изненади неке Американце. Не, апсолутно сам сигуран да је био озбиљан.
Кад смо већ код Сирије, ту је и питање хемијског оружја. Ценим то што наши прикупљени обавештајни подаци указују на то и упозоравају свет да су терористи, а не сиријска влада, они који користе хемијско оружје на одређеним локацијама током провокативних напада. Ово доводи до тога да су ТВ екипе на правим местима у право време, спречавајући такве провокације. Али мислим да би у таквим конфронтирајућим околностима Сједињене Државе могле да одлуче да нападну Дамаск.
И у таквој ситуацији би руска војска поступила у складу са изјавом генерала Герасимова? Многи људи у САД би рекли да Русија заиста има моћне војне снаге, али да је председник Путин на крају крајева веома прагматична особа свесна да је руска економија мања од пет одсто комбинованих економија САД и ЕУ, па да према томе никада не би ризиковао такав рат.
— У случају рата, економија је небитна. Пет одсто, два одсто, три одсто, потпуно је неважно. Јер ако дође до рата, биће то веома, веома кратак рат. Зар мислите да ће Русија бити у рату са САД месецима или годинама? Наравно да не.
Да ли сматрате да би то постао нуклеарни рат или да би се он завршио веома брзо због природе савременог ратовања и конвенционалног наоружања које је на располагању Сједињеним Државама и Русији?
— Веома је тешко предвидети, али сигуран сам да би се свако војно обрачунавање завршило употребом нуклеарног оружја између САД и Русије. Не верујем да се нуклеарна конфронтација може контролисати, то је илузија присутна у Америци.
Да ли видите неке опасности другде изван Сирије?
— Могуће у Украјини, уколико се САД умешају. Украјина је ово започела, Русија је одговорила. Али не мислим да је то много извесно.
Да се вратимо на спор око господина Скрипаља, Уједињено Краљевство је позвало на солидарност међу својим савезницима. Већина земаља НАТО је такође протерала руске дипломате. Америка је протерала веома значајан број и затворила конзулат у Сијетлу. Какав је то ефекат имало у Русији по Вашем мишљењу? Какву поруку су руска влада и руски народ примили из тако снажне, координисане реакције?
— Пре свега, понављам: оно што се догодило господину Скрипаљу је била планирана провокација. Не знам да ли је Уједињено Краљевство само испланирало то, али ради се о јасној провокацији са намером да се демонизује и изолује Русија. Да се нађе изговор за протеривање руских дипломата. Зато сам несигуран по питању тога куда ова стаза конфронтација може да одведе. Шта ће бити следеће? На пример, сада Сједињене Државе разматрају свој одговор, протераће још једну рунду руских дипломата. Русија ће протерати још педесет. Онда ће САД протерати још педесет. После тога, шта онда? Замрзавање дипломатских односа?
Да се вратимо, споменули сте идеју да је све ово почело британском провокацијом, а свакако делује да је распрострањено мишљење у Русији да је то била нека врста провокације, шта мислите да је мотив британске владе да учини такво нешто?
— Без увреде, али верујем да је поступање Терезе Меј било у координацији са Вашингтоном. Многи руски експерти и посматрачи мисле тако. Који је био мотив? Не знам, можда је то био покушај да се скрене пажња од интерних проблема са којима се Тереза Меј суочава. На пример, шта је била прва ставка у агенди током последњег самита ЕУ? Услови Брегзита, укључујући услове који нису повољни за Британију. А након провокације? Русија, уз дискусије о европској солидарности против ње, уместо приче о Брегзиту. Можда је то био прави мотив.
Као што Вам је вероватно јасно, веома мало људи у Сједињеним Државама и Британији налази уверљивим то да би британска влада учинила такво нешто. Мислите ли да постоје било какви докази који би потврдили да се то десило, осим вашег става да Русија није имала мотив за то, а УК јесте?
— Морам вам рећи искрено: познајем неке људе из наших обавештајних служби и они су веома забринути. Јер господин Скрипаљ је био размењен у илегалном програму размене шпијуна, па постоји брига да би ово могло да угрози читав механизам размене. Чему механизам ако ће људи бити убијени после? На руској страни нема никаквих мотива. На британској, можемо само да нагађамо.
Аутор Пол Сандерс
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / nationalinterest.org