Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и Унмику, у три дана масовног и организованог насиља Албанаца над Србима, 17. 18. и 19. марта 2004. године, убијено је 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља а протерано 4.012 Срба.
Ни након четрнаест година, за наведене злочине нико није одговарао, протераним Србима још увек није омогућен повратак, нити накнада за уништену имовину, саопштила је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, поводом годишњице мартовског погрома на КиМ.
„Охрабрене оваквим ставом дела међународне заједнице, власти у Приштини настављају да изграђују друштво које није у стању да се суочи са прошлошћу, друштво у коме је правда за српске жртве непожељна. Српска координација, подсећајући на ове трагичне догађаје, још једном указује на одговорност Унмика и Кфора, проистеклу из нечињења и невршења мандата одређеног Резолуцијом Савета безбедности ОУН бр. 1244, као и на одговорност Европске уније (Еулекс ) и власти у Приштини за допринос антицивилизацијској ‘култури’ некажњавања злочина над Србима, уништавања српске културне баштине и имовине Срба на Косову и Метохији“, наведено је у сапштењу.
Српска координација је позвала и власти Србије, да „актуелизују питање кривичне и имовинске одговорности за последице настале масовним и организованим насиљем Албанаца над Србима у мартовском погрому 2004, као и питање гаранција да се такво или слично насиље више никада неће поновити.“
Убијени Срби 17. марта 2004. године:
Златибор Трајковић (1951) Косово Поље
Ненад Весић (1950) Липљан
Бобан Перић , Гњилане
Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
Драган Недељковић (55 година) Призрен
Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протерани из Урошевца 1999.г.
Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија) Драјковце
Душанка Петковић (71) Урошевац
Мирко Лопата, Косово Поље
Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта:
1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век
Извор: vesti-online.com / magacin.com
