Више од једног века, разни србождери упорно преврћу земне остатке српског официра и доказаног патриоте Драгутина, за њих оличења страшне бркате српске официрчине, која је имала смелости да појми тада једино могуће решење у кризи српске државе, узроковано немањем престолонаследника из народне династије Обреновић.
Ситницу, да је Србија имала две владарске народне династије и придружену трећу, чији је кнез жељно снивао да уседне и на београдски трон вештим интригама и додворавањем великим и моћним силама, ти србождери, никако неће да виде!
Детаљчић, да су британско-немачко-аустроугарске династије, већ натуриле своје изабранике (наравно и послушнике) на престоља балканских кнежевина после европског дарованог „статуса независности“, а српски народ у кнежевини Србији се ипак сам ослободио од отоманске окупације, и то војничким победама у два народна устанка, и притом сам бирао своје народне династије, србождери не желе ни да виде, а камо ли да уваже!
Као кад напокон попусти брана пред бујицом, па нахрупи поводањ носећи „дрвље и камење“ собом, тако се после мучког убиства Оливера Ивановића, у београдској штампи и шире, појавише текстови који директно указују на „јединог могућег корисника“ тог злочина!
Срамно злоупотребљавање тог злодела ипак има једну заједничку ноту, делује тако вешто синхронизовано као да је сценарио писао успешни ученик гебелсовске школе из времена хладног рата, а зна се да успешног лагања без мирођије института из оног британског села створеног још у време енглеско-бурског рата, у мутној балканској садашњици нема!
Једна бакица, у својим пакостима ипак је превазишла и себе саму, јер она већ четврт века упорно „гусли“ (макар из дубине душе мрзи тај „примитивни српски музички инструмент“) своју атлантистичку мелодију, иако је то неспојиво за српске аутохтоне уши.
Дакле, за бакицу и потомке њене школе преоравања српске историје, све почиње од тог страшног бркајлије Драгутина, који је још те давне 1903.године сурово поделио Србију на питоме династичке поданике-послушнике, макар им владар водио државу у пропаст, и некакве примитивне србенде, наравно тајно повезане са злим руским обавештајцима и дипломатама, који само сањају како гурнути наивне и непросвећене Србе у сукоб (по њеним схватањима бескористан и штетан!) са добронамерном Европом, оличеном у британској политици и ватиканској намери (обе доказано штетне!) да донесу „напредак“ на Балкан!
Мешајући „бабе (али себе никако) и жабе“, што српска пословица поодавно казује, она указује на наводне поводе, притом полазећи од става тзв „косовске реалности“ која не познаје, нити признаје чињеницу, да је само Резолуција 1244 ОУН једини правни оквир за тренутну међународну управу у српској покрајини Косово и Метохија, а не никакво насилно „самопроглашење државности“, и то од стране националне мањине (без обзира на њену стварну бројност!), уз отворену подршку САД, НАТО и ЕУ, те присиљавање многобројних лилипутанаца у ОУН (све некадашњих колонија западноевропских држава), да то насиље подрже!
Бакица рони крокодилске сузе, што је актуелна власт донела одлуку да неће наставити бриселски дијалог (читај правилно –диктат) док се не расветли тај терористички чин, јер то ово убиство и јесте.
Али, бакица ту не види поводе, да они који су почели злочиначко разбијање заједничке државе Југославије, суочене са очекиваном реформом у њој у светлу нових односа када почиње насилна ревизија историје два светска рата у Европи и америчког повратка на сцену, што врло вешто користи Ватикан за нови циклус свог млевења шизматика, који неће под заштитничке скуте светог оца и Прве ватиканске банке, јер је то неодвојиво, још од настанка банке!
Дакле, та мрачна, националистичка православна Србија, којој је та брката официрчина престона икона у олтару „Велике Србије“, одједном објави апел за заштиту Космета, а зна се како те српске примитивчине штите своје још од Косовског боја, који је толико покварио бројне генерације Срба, да се бака и другарице ужасавају настале штете, коју упорно израчунавају британски, немачки, аустријски и амерички историчари, ако се хрватско-монтенегринско-шиптарско-босански уопште и могу назвати историчарима, који заиста упорно „месечаре и по сунчаном дану“, већ век цео!
Ето, богороди бакица, опет тај мрачни руски амбасадор придикује о некаквој истрази србијанске институције у „страној“, доказано сређеној држави, само србијански органи још ометају њено деловање на самом северу Косова, који по баки видљиво личи на Дивљи запад, па је преко потребно да најзад стигне плава коњица, да заштити мародере, убице, пљачкаше и злотворе свих боја, док тамане домородачко становништво, које упорно брани своју земљу и голи живот, али то се не рачуна,јер победник пише историју (прва лекција код „хуманог права“!).
Зато бака хитно предлаже да се постојећа власт у Београду самопоспе пепелом по глави и јавно призна своју кривицу, што није већ једном и дефинитивно разбуцала те српске мрачњаке, који желе замрзнути статус за фактички окупирану српску покрајину, а та несретна резолуција 1244 ОУН, па то је само била банана за потписивање Кумановског споразума, јер није било упутно да после Вијетнама, Ирака и низа других земаља, наши добри НАТО момци гину у тој балканској вуко*ебини, а разне београдске преумљенице плаћене из фондова доброг чика Ђерђа стрвинара, узалуд чекају својих пет минута!
Сада, када је најзад стигао тај час, време је да се отплати досадашња апанажа, а нова транша је већ најављена из европских фондова за борбу против „штетног руског утицаја“ и те мрачне СПЦ, извора свих ватиканских ноћних мора на брдовитом Балкану!
Али срећом, указује се ипак боље сутра, у младој Монтенегрији су већ увидели откуд ветар дува, из школског програма избацили су учење о Косовском боју, а савесни учитељи забрањују деци да пишу том мрачном ћирилицом, иако их устав штити, али није устав Свето писмо да се поштује, али савети разних стручњака за „малигни руски утицај“ јесу, и морају да се примене, барем по бакицином новојевањђељу, које поштоваоци бркатог Драгутина упорно користе код посете једној просторији, јер нажалост још нису увидели сву његову корист, макар се толики у Београду упорно труде, али није Београд Србија, много се кукоља населило у две заједничке државе, а сада се и државица смањила па се појачала конкуренција, а европске битанге незадовољне тапкањем у месту, само смањују апанажу, те се и бакица морала латити пера јер је више не зову у госте на разним проеуропским ТВ, стигли су им млади кадрови који обећавају, а на младима свет остаје, доказано!
Владимир Фролов
Извор: anfor.org
