Са малих екрана и позоришних дасака засмејавао је читаву стару Југославију, а у срцу носио тешку тугу
Драгомир Бојанић Гидра, један од најлегендарнијих глумаца са ових простора и човек који је засмејавао милионе гледалаца у најранијем детињству доживео је велику трагедију.
Сећање на њу носио је дубоко у срцу иако није дозволио да му она обележи живот.
Чувени Гидра је рођен 13. јуна 1933. године у Крагујевцу, али ни по чему није имао детињство достојно обичног детета. Још у најранијој младости остао је сироче. Његова мајка Новка умрла је од туберкулозе док је Гидра био јако мали, али то није био крај трагедије за породицу Бојанић.
Када је Гидра имао непуних десет година, његовог оца Јована – Јоцу, официра српске војске стрељали су 1943. током Другог светског рата.
И тако је Драгомир остао потпуно сам. Није било никога ко би могао или желео да се стара о њему, па је у потрази за начином да се прехрани и што пре пронађе занимање од којег ће моћи да „заради свој хлеб“, завршио средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа у родном граду и након матуре се запослио у фабрици конзерви „Црвена звезда“.
„По професији сам занатлија. Имам квалификацију стечену у СТШ Крагујевац, хемијско-технолошки одсек. Глумом сам почео да се бавим по потреби службе, у крагујевачкој фабрици конзерви „Црвена звезда“. Затим сам преко аматерског позоришта „Света Младеновић“ дошао у Крагујевачко народно позориште, чији сам члан дуго био“, испричао је Гидра у једном интервјуу с почетка седамдесетих година прошлог века.
Управо ту, у ансамблу уметника у Крагујевцу догодило се једно мало чудо које је омогућило младом Драгомиру да свој раскошни таленат покаже и изван граница Крагујевца. Наиме, прича каже да су његове колеге заједничким снагама сакупиле новац који је помогао Гидри да оде у Београд и упише Академију.
„Упао“ је из прве и то у класу чувеног Раше Плаовића и већ на првој години почео да игра у Народном позоришту. Остало је историја…
Извор: alo.rs
