Необјективним сагледавањем историје из неадекватне перспективе нас доводи до тога да је једна од најчешћих флоскула које се везују за Гаврила Принципа управо та да је био Југословен, атеиста па чак и југословенски комуниста. Многи се чак толико занесу па поричу и да је био Србин који је у ствари погинуо за слободу пре свега српскога народа. Очигледно та већина, на жалост, не може да разуме да поглед на идеју Југославије није исти са становишта гледања 1910, 1945 или 2018 године. Све је или црно или бело. У незнању сопствене историје и неразумевању приликом њеног сагледавања дозвољава се себи да се Гаврилов а и многих других, под изговором тадашњег Југословенства, српски идентитет поистовећује са данашњим хрватским, босанским, „комунистичким“, словенским…
Гаврило и сви људи који су тада заговарали идеју Југословенства нису је заговарали због Хрвата, Црногораца, Македонаца, Бошњака или Словенаца. Заговарали су је због слободе Срба, али им је најреалнији начин за остварење тог циља био кроз Југославију. У то време Југословен није представљао исти појам као данас. Нису постојале поделе на више народних идентитета, већ се све заснивало на једном истом народу. Многи велики српски јунаци који су касније били прослављани искључиво као српски су у Гаврилово време имали веома сличан став његовом. На пример послушајмо речи Ђенерала Драже када се 1946. освртао на тај период:
„Упао сам у вртлог догађаја и у вихор новог словенског јединства за које сам некада био, док сам ствари кроз снове гледао. Стварање јединства које се не ослања на темељу заједничке отаџбине, производња је зла. Како видим, ви сте кренули баш тим путем. Нека вам је Бог у помоћи“.
Национализам, љубав према српском народу оваквих јунака се не сме омаловажавати због времена у ком су живели и њиховог погрешног сагледавања тадашњег појма Југословенства у односу на овај данас. Колико све то нема везе једно са другим говоре и многе реченице ових људи где се јасно тадашња Југославија поистовећује са садашњом Србијом. На пример пред сам крај свог живота Гаврило изјављује: „Чуо сам трагичне вести да СРБИЈА више не постоји. Тешко мом народу. Имао сам идеале, а сада је све срушено..“
Када би вас неко питао за Гаврила Принципа другог, вероватно већина не би ни знала шта да одговори јер ни не зна да је постојао и један други Гаврило Принцип поред оног нашег, напознатијег Принципа који је пуцао те давне 1914. Гаврилови родитељи, мајка Марија и отац Перо, имали су чак тринаесторо деце од којих је преживело само неколико. Гаврило је имао два брата, млађег Јову и старијег Николу, кога су заклале усташе. Гаврило млађи је био син Јове и њега су такође заклале усташе. Родна кућа породице Принцип је спаљивана чак два пута ! Први пут током Другог светског рата од стране комуниста, па након што је једва обновљена поново деведесетих година од стране Хрвата. Мислите ли да је то случајно? Запита ли се неко шта је Гаврило хтео да нам каже још тих раних година 20. века када је стално, небројано пута земљу из тада слободне Србије доносио у окупирану отаџбину?
Чувамо историју, традицију и хероје..!
Извор: Принцип
