Посада је кренула пут македонске границе, ка Глобочици, као пратња 2. ракетне батерије. У колони два СЛО (самоходно лансирно оруђе) , један РСтОН (радар у саставу батерије КУБ), три Праге и један Дајц са муницијом. На зачељу колоне је Ђоле у Лади Ниви и наш механичар.
Крећемо се ноћу, са по 5 до 10 минута разлике између сваког возила, како се колона не би приметила из ваздуха. Пред зору заузимамо положај на једном великом пропланку и то правећи формацију у облику полумесеца: (Прага – СЛО – Прага – РСтОН -СЛО – Прага).
Док је још мрак, маскирамо технику свежим олисталим гранама одсечених са дрвета.
Почиње да свиће…
Крећу напади америчких авиона А-10 по положајима наших тенкиста и артиљерије која се налази на граници и маскирани у шуми.
Буквално су изнад наших глава на 2000м, можда и мање.
Напади трају цео дан без престанка.
Авиони нас не примећују, одлично смо маскирани.
Ја сам на командом месту са Ђолетом у Лади Ниви. Чекамо да капетан „Кифла” процени и одабере прави тренутак и дејствује по авионима А-10 својим КУБ-овима.
Одједном се појављују три авиона А-10, правећи следећу формацију: три авиона у групи, а један авион иза њих који их штити (по свему судећи Ф-16). Група је ишла полако, правећи лагани заокрет ка шуми у којој се налазила наша артиљерија и тенкисти, њих лове – знамо да су ту.
Позиција идеална за дејствовање по непријатељским авионима…
Помислих у себи, „’ајде Кифла лансирај који ти је…”
Одједном полеће прва ракета са СЛО у правцу издвојеног авиона који је пратио групу. Од лансирања ракете, тресе се и небо и земља, неописив осећај!
Пре самог удара прве ракете, пажњу ми скреће лансирање друге, која иде ка групи од три непријатељска А-10 и погађа авион који се налазио у средини.
Друга два непријатељска авиона се раздвајају на леву и десну страну, почињу да беже!
Погођени непријатељски Ф-16, из којег је куљао црни дим, нагло губи висину и лети македонској територији.
Небо је за тренутак било чисто, али се и даље чуо иза пропланка звук авиона А-10 који је након лансиране прве ракете изгубио висину и нестао из мог видокруга.
Одједном, ниоткуда се ствара А-10 диже се и појављује се нама са бока. Схватио сам да прва лансирана ракета није погодила авион који је се налазио у средини – али је јако имао чудан звук мотора, као покварена мерцедес 123-ка!
Сада се он обрушава на нас! Непријатељски авион је испалио рафал ка нама!
Ништа слично нисам чуо до тада у животу, као тај звук. Подсећао је на звук стабла дрвета које се цепа по дужини, језив звук…
Рафал је прошао између једног СЛО и радара, затим поред Ладе Ниве поред које сам лежао и даље између другог СЛО и Праге. На сву срећу никог није погодио, а грумење земље је падало по Лади и мени. Сви смо у моменту застали, као хипнотисани.
После првог неуспешног налета, кренуло је брзо повлачење са терена и заузимање раније утврђеног резервног положаја који се налазио у шуми која је је била у непосредној близини. У тим тренуцима СЛО-и и РСтОН се „насилно” раздвајају, каблови лете на све стране, пуцају! А они крећу пут шуме!
Ускочио сам у Ладу и под пуним гасом кренуо ка шуми. Након првог неуспешног напада, А-10 се окренуо и уследио је још један напад рафалном паљбом ка нама. И овог пута смо се извукли, нико није погођен.
Сви смо се склонили на резервне положаје дубоко у шуми и чекали да падне ноћ. Врло брзо на небу је било 10-так авиона који су тукли по положајима које смо напустили.
Стално су се смењивали и тукли до дубоко у ноћ. Касније смо чули да нашим тенкистима и артиљерцима нису дали мира до краја рата, баш због нашег дејства. По тим озеленелим шумама су се налазили наши момци, било је много тенкова и артиљеријских цеви – главни копнени напад се очекивао из Македоније, до њега није дошло.
Сви би ми да бранимо, да ово – да оно, али док није дошло до рата – ја нисам знао колико волим сопствену земљу.
Извор: cojstvo.rs
