Иако по последњем попису у БЈР Македонији данас живи око 36.000 Срба, некада то није био случај. Чак и турски извори на том простору поред Турака виде искључиво Србе. Да је то тако видимо и по томе што су Срби из БЈРМ на Сретење Господње 1909. године у Скопљу основали Скупштину Срба у Османском царству. Посланици су бирани из свих већих градова попут Скопља, Прилепа, Битоља, Гостивара, Дебра, Тетова, Ђевђелије, Кичева, Кратова, Крушева, Охрида, Дојрана итд. па чак и из градова из егејске Македоније попут Солуна, Водена итд. У Скупштину су улазили и Срби из читаве Старе Србије од Рашке, Косова и Метохије, па све до Егејске Македоније.
Од турских власти се тада тражило да се поштују усвојени закони, а посебно они који се тичу слободе и равноправност грађана и слободну употребу српског имена и језика. Осудила се аустријска анексије Босне и Херцеговине из октобра 1908. године. Такође се захтевало да српски митрополити добију привилегије какве су у Турској раније добили грчки митрополити из Цариградске патријаршије. Захтевало су и да се селима остави за право да сами примају српског или бугарског свештеника по својој вољи. Такође се захтевало да се Србима врате отета имања, као и да се српским сељацима омогући откуп имања од турских спахија.
Ево списка српских посланика из БЈРМ и егејске Македоније:
-Битољ: Јован Ћирковић секретр Митрополије; Риста Цветковић, учитељ; Глигорије Божовић, наставник битољске гимназије; Риста Ставрић, учитељ
-Велес: Ђорђе Стаменковић, трговац
-Воден (грч. „Έδεσσα“): Стојан Марковић, трговац
-Гостивар: Сима Димитријевнћ, управитељ школа
-Дебар: Др. Исаило Хаџијевски, лекар
-Дримкол: Матија Шуменковић, свештеник
-Дојран: Јован К. Грошевић, учитељ
-Ђевђелија: Стојан Ристић, свештеник
-Кичево: Јанићије Ђурић, лекар и Јованче Томић, тежак
-Кратово: Јован Поповић, управитељ школа
-Крушево: Блажа Пашић, тежак
-Кочани: Тодор Јовановић, управитељ школа
-Куманово: Јован Алексић, наставник и Јован Цакић, учитељ
-Мала-Река: Тома Огњановић, трговац
-Малеш: Сава Јергић, свештеник
-Охрид: Серафим Крстић, свештеник
-Паланка: Антоније Тодоровић, управитељ школа
-Поречка област код Скопља: Крста Ђорђевић, свештеник и Јован Стојановић, тежак
-Прилеп: Глигор Соколовић, војвода и Петар Димитријевић, трговац
-Ресан: Глигорије Џамбасовић, наставник
-Скопље: Др. Алекса Станишић, наставник скопске гимназије; Митар Шешлија, учитељ; Александар Илић, чиновник; Димитрије Поповић, учитељ; Лазар Рајчић, тежак
-Солун: Риста Огњановић, наставник солунске гимназије; Никола Голубовић, учитељ и Ђорђе Денковић, чиновник
-Тетово: Љубомир Аћимовић, учитељ; и Теофило Апостоловић, тежак
Чланови привременог Централног Одбора: Богдан Раденковић, Давид Димитријевић, Велимир Прелић, Глиша Елезовић, Јован Шантрић, Сава Стојановић, Александар Буквић, Ђорђе Хаџи-Костић, Васа Јовановић.
Чланови скупштине са војводским звањем: војвода Ђорђе Скопљанче; војвода Мицко Крстић; војвода Јован Стојковић.
Извор: Историја Срба
