Годишњи говор руског председника Владимира Путина пред Федералном скупштином од 1. марта, који је читава нација гледала преко ТВ-а, садржао је део о најсавременијим руским војним технологијама које су прозападни медији одлучили или да одбаце као пропагандни трик или као предизборно хвалисање. Имајући у виду развој руске војне технологије обелодањен у сиријском рату од септембра 2015, Вашингтон игнорише нешто што је очигледан стратешки преокрет који чини стотине милијарди долара потрошених на такозване америчке ракетне штитове размештене у Јужној Кореји, Јапану, Пољској и другде обичним бескорисним разбацивањем Пентагона.
Војно-безбедносни део Путиновог двосатног говора пред руском федералном скупштином 1. марта почео је отприлике негде на две трећине његовог излагања, након обимног представљања планова за подизање економије, трансформисања здравствене заштите и унапређења образовања.
Кључни део Путинових напомена о безбедности, који су игнорисали западни мејнстрим медији, био је то да је руски одговор усмерен на ,,унилатерално америчко повлачење из Споразума о ограничењу антибалистичких система из 1972. (ABM) и практично размештање ракетних одбрамбених система у САД и изван њених граница“.
Стратешки значај те одлуке коју је направила Буш-Чејни администрација није промакао руским војним планерима. Она је отворила врата Пентагону и НАТО да окруже Русију прстеном ракетних штитова усмерених ка лансирним тачкама руског нуклеарног арсенала. Путин је појаснио да је ABM споразум из 1972. учинио нуклеарни рат незамисливим, да је ударио темељ ,,узајамо загарантованом уништењу“ (MAD, Mutually Assured Destruction): ,,ABM споразум није само створио атмосферу поверења, него је истовремено спречавао обе стране да непромишљено користе нуклеарно оружје, што је могло да угрози људски род, и то тако што је ограничење система за одбрану од балистичких ракета чинило потенцијалног агресора рањивим на противудар“.
Када се Вашингтон унилатерално повукао из ABM споразума 2002, америчка влада је отпочела агресивну серију потеза која је укључивала увлачење бивших комунистичких земаља источне Европе у НАТО, изазивање државног удара и грађанског рата у Украјини, као и друге провокације које су довеле до изградње база ракетног штита у НАТО чланицама Румунији и Пољској, али и ка руском далеком истоку у Јапану и Јужној Кореји. Поред тога, Путин је додао да ,,амерички глобални ракетни штит чини и пет крстарица и 30 разарача који су, колико је познато, позиционирани у регионима близу руских граница“. Ово није ситна ствар у руским очима.
ПРЕГЛЕД ТРАМПОВОГ НУКЛЕАРНОГ СТАВА
Одлука руског руководства да обелодани обесхрабрујућу палету најсавременијих војних технологија, укључујући хиперсоничне крстареће пројектиле на нуклеарни погон и подводне дронове, није била предизборни трик. Био је то јасан и директан одговор на Говор о стању нације који је у јануару одржао амерички председник пред Конгресом, као и на неколико дана потом објављену публикацију под насловом ,,Преглед нуклеарног става 2018“ (NPR), што је Путин и отворено рекао.
Трампов документ NPR 2018 представља радикалну промену у односу на раније администрације. Он одбацује раније декларације засноване на принципу ,,нећемо први употребити нуклеарно оружје“ и подстиче напоре за нуклеарном модернизацијом, укључујући и намеру да се развију ,,нова“ нуклеарна оружја, обновом способности лансирања крстарећих пројектила са подморница, као и употребу нуклеарних бојевих глава мале разорне моћи које би могле да буду лансиране са подморница, док заобилази споразуме о контроли наоружања.
У једном одељку, нови амерички Преглед нуклеарног става саопштава да ће ,,САД размотрити употребу нуклеарног оружја једино у екстремним околностима како би одбраниле своје виталне интересе, своје савезнике и партнере. Екстремне околности би могле да укључе и значајне не-нуклеарне стратешке нападе…“ Дефиниције о томе шта Вашингтон сматра ,,значајним не-нуклеарним стратешким нападом“ нема. Укратко, како је један амерички нуклеарни аналитичар приметио, нова америчка нуклеарна доктрина је базирана на надметању и конфронтацији.
Пошто је описао узастопна руска настојања да са Вашингтоном обнови ABM споразум након што га је Бушова администрација унилатерално напустила 2002, Путин је саопштио: ,,У једном тренутку, мислио сам да је компромис могућ, али није било тако. Сви наши предлози, апсолутно сви, били су одбијени. А онда смо рекли да ћемо морати да унапредимо наше савремене нападачке системе како би очували своју безбедност. У свом одговору, САД су рекле да не стварају глобални антиракетни штит против Русије…“
То је наравно била искалкулисана стратешка лаж. Русија је закључила, након узастопних покушаја да преговара, да је Вашингтон, након уништења руске војске и економије у Јељциновој ери постсовјетског економског колапса из деведесетих, одлучан да ,,постигне ултимативну унилатералну војну надмоћ како би у будућности диктирао услове у свакој сфери “.
НУКЛЕАРНИ ПРИМАТ
Нуклеарни први напад (или нуклеарни примат, како га технички називају) је ултимативна унилатерлна војна надмоћ о којој стратези Пентагона сањају још од педесетих, када је Совјетски Савез тестирао своју прву хидрогенску бомбу и интерконтиненталну балистичку ракету. Примат је способност првенства у покретању нуклеарног напада против Русије без страха да би Русија била у стању да изведе противудар јер би амерички ракетни штитови могли да пресретну највећи број руског нуклеарног оружја.
Америчка ракетна одбрана уопште није одбрамбена. Она је офанзивна до тачке екстремног. Уколико би САД биле у стању да се ефикасно заштите од потенцијалног руског противудара на амерички први напад, онда би Америка могла да диктира услове читавом свету, не само Русији. То би био нуклеарни примат. Како ми је то у приватном разговору пре много година објаснио бивши директор Регановог програма ракетног штита пуковник Роберт Боуман: ,,Ракетни штит је карика која недостаје за способност првог напада“.
У свом најновијем говору, Путин описује стратешку реалност са којом се руски војно-безбедносни планери суочавају: ,,Америка дозвољава константан, неконтролисани раст броја антибалистичких ракета, унапређује њихов квалитет и ствара нове лансирне локације. Ако нешто не предузмемо, ово ће на крају довести до потпуног обезвређивања руског нуклеарног потенцијала. То значи да би све наше ракете једноставно могле да буду пресретнуте.“
Када улози подразумевају нуклеарни холокауст, чак и ако он почиње нуклеарним оружјем ,,мале разорне моћи“, уз климу нових хладноратовских конфронтација са Русијом током протеклих година, није изненађење што је руски војно-безбедносни савет одлучио да управо у овом опасном тренутку растућег сучељавања између Истока и Запада обелодани свој трезвени одговор.
БЛОКИРАЊЕ НУКЛЕАРНОГ ПРИМАТА: РУСКИ ОДГОВОР
Путин је по први пут открио мере које је руска војно-истраживачка индустрија предузимала у тишини још од 2002. како би се супротставила све јаснијој америчкој агенди нуклеарног примата. Он је подвукао да је Русија ,,развила и континуирано ради на томе да усаврши високо ефикасне али повољне системе којим би савладала ракетни штит. Они су инсталирани на свим нашим интерконтиненталним балистичким ракетним комплексима“. Међутим, прави нови елемент који је Путин обелоданио је запањујућа листа нових напредних ракета нове генерације које су способне да избегну америчке и НАТО противракетне одбране.
Најпре је показао филм о новој ракети Сармат. Са масом од преко 200 тона и кратком првом фазом лета, веома је тешко да је амерички системи ракетне одбране пресретну. Сармат може да носи моћне нуклеарне бојеве главе, укључујући хиперсоничне, као и најмодернија средства за избегавање ракетних штитова. Има практично неограничен домет и способност напада и преко Северног и преко Јужног пола.
Сармат је био само први споменути одговор на претњу НАТО. Путин је потом описао један производ руске одбрамбене индустрије као ,,мало нуклеарно оружје које се може монтирати на крстарећу ракету попут наше најновије Х-101 која се лансира са авиона или америчког Томахавка – сличан тип, али са дометом десетинама пута већим, десетинама, практично неограниченог домета. То је нисколетећи невидљиви пројектил који носи нуклеарну бојеву главу, са готово неограниченим дометом, непредвидљивом трајекторијом и способношћу да заобиђе пресретачке границе. Непобедив је против свих постојећих и перспективних (који се у овом тренутку развијају) ракетних штитова и система ПВО“.
Потом је у домену најсавременијих руских беспилотних борбених система обелоданио успешни развој руских ,,беспосадних подводних возила која могу да се крећу на великим дубинама (рекао бих екстремним дубинама) интерконтинентално, при брзинама вишеструко већим од оних којим се крећу подморнице, најсавременији торпеди и разна површинска пловила, укључујући нека од најбржих. То је заиста фантастично. Тиха су, веома агилна и једва да имају било какву рањивост коју би непријатељ могао да искористи. Једноставно, нема ничега у свету што би могло да им парира.“
Путин је додао да ова нова подводна возила ,,могу да носе било конвенционалне, било нуклеарне бојеве главе, што им омогућује да нападају разне мете, укључујући борбене групе носача авиона, обалске фортификације и инфраструктуру“. Толико о америчкој доктрини супериорне пројекције силе преко својих десет борбених група носача авиона, које сада постају глинени голубови.
Путин је чак истакао да је нуклеарни погон беспосадног подводног пловила тестиран у периоду од много година, те да је он ,,стотину пута мањи од погона модерних подморница, али ипак моћнији и у стању да се пребаци на борбени мод – односно достигне максимални капацитет – 200 пута брже“.
КИНЖАЛ И АВАНГАРД
Поред свега, Путин је представио и руски хиперсонични систем Кинжал, односно ,,Бодеж“. Ово је, како га Путин описује, ,,високо прецизни хиперсонични ваздухопловни ракетни систем… једини тог типа у свету. Његова тестирања су успешно изведена, а чак су првог децембра прошле године ти системи ушли у оперативну употребу у ваздухопловним базама Јужног војног округа“.
Другим речима, то није нешто хипотетичко, него оперативно. По дефиницији, хиперсонична летелица је она која путује брзином 5 или више пута већом од брзине звука. Кинжал лети брзином од десет маха, односно десет пута брже од звука. Како га Путин описује, ,,пројектил лети хиперсоничном брзином, десет пута брже од брзине звука, а може да маневрише у свим фазама лета, што му омогућује да превазиђе све постојеће и, рекао бих, потенцијалне противваздушне и противракетне одбрамбене системе, достављајући нуклеарне и конвенционалне бојеве главе на раздаљинама од преко 2000 километара“.
Коначно, руски председник је представио развој Авангарда, хиперсоничне ракете која лети брзинама које премашују 20 маха: ,,Крећући се ка својој мети, систем лебдећег крстарења ракете се укључује у интензивно маневрисање – како хоризонтално (у распону од неколико хиљада километара), тако и вертикално. Ово је чини апсолутно недодирљивом за било који одбрамбени систем. Употреба нових композитних материјала је учинила могућим да систем лебдећег крстарења изводи далекометни вођени лет практично у условима формирања плазме. Она лети ка својој мети као метеорит, као ватрена кугла. Температура на њеној површини достиже по 1600-2000 степени Целзијуса, али се погоном поуздано управља“.
Путиново излагање се завршава изјавом, потпуно игнорисаном од стране Запада: „У више наврата смо понављали нашим америчким и европским партнерима који су чланови НАТО да ћемо предузети потребне напоре да неутралишемо претње које представља размештање америчког глобалног ракетног штита“. Он је разјаснио на шта је Русија упозоравала Вашингтон и НАТО још од 2004: ,,Упркос свим проблемима са економијом, финансијама и одбрамбеном индустријом, Русија је остала велика нуклеарна сила. Не, нико заиста није желео да са нама разговара о кључном проблему, нико није хтео да нас слуша. Зато нас слушајте сада“.
Једна од најсмисленијих процена Путинових војних откровења долази од ,,Сејкера“, једног од најјаснијих и најтрезвенијих коментатора руских и западних војних способности. На дан Путиновог говора он је на свом блогу истакао: ,,Ово је заиста гем, сет и меч. Империја је изгубила. Нема више војних опција против Русије“.
Ф. Вилијам Енгдал – консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / journal-neo.org
