Ђилас, Јанковић, Јеремић и остала жута братија знају да убедљиво губе изборе. Због тога шире бесмислице о изборној крађи. То су радили и 2016. и 2017. године – предвидљиви су, досадни. Све је то згодно и као алиби за пораз – као, биће покрадени, иначе би победили. Цврц. Знамо и да ће и у недељу увече, прво износити доказе како су победили на Врачару и Старом граду, а онда ће хорски вриштати о крађи. Потом ће позвати следбенике да се окупе испред Градске изборне комисије, и на крају ће упасти у Градску комисију, у покушају да изазову хаос, и онемогуће ГИК да ради и саопшти резултате избора.
Као део тог плана, Ђилас је првог марта сазвао конференцију за штампу најавивши „да има доказе да се власт спрема да покраде изборе“. Тресла се гора родио се миш. Испоставило се да је Ђилас открио топлу воду. Као „доказ“ Ђилас је показао црно белу фотокопију фотографије поштанских сандучића и обавештења за гласање! Одлучио је да нас опсени глупошћу.
Деценијама свака зграда добија вишкове тих обавештења. То је опште позната ствар. Ради се о томе да је по општим проценама у бирачке спискове уписано око милион грађана који више не живе у Србији. У Београду таквих има око 300.000. За сваке изборе и ови грађани, који су се током деценија одселили у иностранство, добијају позиве за изборе, тј. обавештење о томе где се налази њихово бирачко место и који је њихов редни број у бирачком списку.
Све то Ђилас, Јанковић и Јеремић, у свом очају приказују као „припрему за бруталну крађу“. Они отворено обмањују јавност да су та обавештења упућена огромном броју лажно новопријављених . Уз то они прете грађанима којима су послата та обавештења, а који су у иностранству. Они знају да је њихова лаж очигледна, али као и сваки дављеник, хватају се за сламку.
Постоје и други познати разлози за постојање вишкова обавештења. Прво, грађани се досељавају и одсељавају током времена, унутар града и државе. Друго, грађани издају станове. Свако зна да је за сталну или привремену пријаву боравка на некој адреси – тачније у неком стану, потребна сагласност власника тог стана, који мора да покаже уговор о власништву. Најчешће власник и лице које се пријављује заједно оду у станицу МУП-а и обаве тај посао. Дакле, чак и да су тачне Ђиласове бесмислице, пријаве на адресе би неминовно биле обављене на законит начин.
Пре пар месеци Јанковић је већ обмањиво јавност о томе да постоји велики број новопријављених у општинама Врачар и Звездара. МУП је јасно саопштио да никаквих значајних промена нема. На крају су то доказала и МУП и Градска изборна комисија која је 17. фебруара саопштила да укупан броја бирача у граду Београду износи 1.606.693. То је за минималних 10.000 више него 2014. године када је тај број износио 1.597.624. То је нормално повећање за четири године, а не неко драстично повећање броја бирача, како обмањују Ђилас и братија. Наш народ каже – „У лажи су кратке ноге“.
Надлежни органи треба лепо и мирно да се припреме за хаос који ће Ђиласова, Јанковићева и Јеремићева братија, помогнута Обрадовићем, Радуловићем, Шутановцем и осталима, да покуша да изазове. Да ли ће их пре тога сазвати Кајл Рандолф Скот, видећемо. У сваком случају треба опоменути женску чељад у Градској изборној комисији да се чува ових насилника, који прво насрћу на физички слабији пол.
Небојша Бакарец
Извор: vidovdan.org
