Џон Болтон је 2015. представио јасан план за спречавање Ирана да изгради нуклеарни арсенал. За Њујорк тајмсу је изјавио:
,,Неизбежни закључак је то да Иран неће преговорима одустати од свог нуклеарног програма. Нити ће санкције блокирати његову изградњу широке и дубоке оружане инфраструктуре. Непријатна истина је да ће једино војна акција налик на ону када је Израел 1981. напао Садамов реактор у Осираку или 2007. сиријски реактор (који је дизајнирала и изградила Северна Кореја) моћи да постигне оно што је неопходно. Времена је ужасно мало, али напад и даље може успети“.
Другим речима, договор је да не може бити договора.
Сада је Болтон победио. Промена режима је у игри. Преговори нису. Укидајући нуклеарни споразум данас у Белој кући, председник Трамп се сврстао уз Болтона, који је стајао поред потпредседника Мајка Пенса, још једног старог противника споразума. Све што је недостајало Трамповом излагању био је позив да се зло уништи. (Вероватно се ради о алузији на Бушов говор о „осовини зла“ пре напада на Ирак, прим. НС)
ПОНИШТАВАЊЕ ОБАМИНОГ НАСЛЕЂА
Ништа од Трампових потеза и реторике не би требало да много изненађује. Упркос његовим говоранцијама о ,,Америци на првом месту“, Трамп је одувек пре свега био јастреб. До сада је јасно демонстрирао свој презир према споразуму и јастребовски приступ Ирану. ,,Ужасан“ и ,,луд“ су неки од термина које је употребио да опише споразум. Разлог његовог гађења делује прилично очигледно: споразум је склопио Барак Обама. Трамп се такође гнушао мекане политике коју су бивши државни секретар Рекс Тилерсон и бивши саветник за националну безбедност Х. Р. Мекастер покушавали да воде. Резултат је то да је Трамп покренуо своју верзију политике промене режима, замењујући их таквим челичним јастребовима као што су Мајк Помпео и Болтон.
Болтону, који је жудео за искупљењем још од администрације Џорџа Буша млађег – када је Сенат одбио да му одобри функцију амбасадора при УН – је ,,упала секира у мед“ са Трампом. Мекмастер је био толико трапав да за Болтона чак ни његови чувени бркови више нису представљали препреку на путу успона. Како су до априла и Тилерсон и Мекмастер били смењени, Трамп је уклонио све унутрашње препреке за гажење иранског споразума.
Међутим, да ли ће Трамп заправо предузети било какве тврде мере остаје отворено питање. Лакше је говорити о промени режима него је извести. Данашње Трампово излагање је добар пример. ,,Сједињене Државе више не прете у празно“, рекао је Трамп. Али није рекао чиме у ствари прети. Копненом инвазијом на Иран? Бомбардовањем? Искључивањем Ирана из међународног банкарског система SWIFT? Са своје стране, Болтон је рекао да ће администрација водити најтврђу могућу политику како би угушила економију Ирана: ,,Одлука коју је председник данас потписао моментално враћа санкције на снагу… Напустили смо споразум“.
ЛИЧНИ ПЕЧАТ
„Трамп је свој потез правдао изјавом да ће се њоме избећи нуклеаризовани Блиски исток: ,,Да сам допустио опстанак овог споразума, ускоро би дошло до трке у нуклеарном наоружању на Блиском истоку“. Међутим, управо супротно делује извесније. Ако Иран дуплира своје напоре, Саудијска Арабија и друге земље ће тражити своје средство одвраћања, и то што пре. Перспектива тога да ће Иран бити вољан да преговара о новом споразуму сада када је Вашингтон унилатерално укинуо тренутни делује нереално. Тврдолинијаши ће сигурно рећи да је стари споразум представљао облик наивног удовољавања Западу. Боље је изградити нуклеарни фактор одвраћања и загарантовати сигурност режима.
Можда најзначајнији ефекат Трамповог потеза је тај што је ставио лични печат на блискоисточну политику администрације. Он и само он сада мора да преузме одговорност за курс који Америка исцртава у овом трубулентном, насилном и непријатељском региону. Политички улог не би могао бити већи. Трамп ће сада бити вреднован успехом или неуспехом његових приступа Ирану и Северној Кореји. Недеље које долазе ће показати да ли он тежи политици смене режима или обуздавању.
Демократе су одмах изјавиле да је Трампов потез према Ирану био, како је то сенатор Дик Дарбин рекао, ,,грешка историјских димензија“. Сенатор Марк Ворнер је кукао како је Трамп створио ,,јаз између нас и наших савезника“. У међувремену, тензије са Европом ће драстично порасти. Трампов нови амбасадор у Немачкој, Ричард Гренел, данас је преко Твитера написао нешто што би се само могло протумачити као диктат: ,,Како је Доналд Трамп рекао, америчке санкције ће циљати критичне секторе иранске економије. Немачке компаније које послују у Ирану би требало да обуставе рад моментално“.
Европљани ће покушати да одрже споразум, али њихове шансе за успех су заиста мршаве. Ништа од Макронових пољубаца није било довољно да одврати Трампа од тога да се поздрави са споразумом, а британски министар спољних послова Борис Џонсон, који је протеклих дана узалудно зујао по Вашингтону тражећи аудијенцију код Трампа, је морао да се задовољи твитом који је данас написао: ,,Дубоко жалим због америчке одлуке о повлачењу из иранског нуклеарног споразума. УК остаје снажно посвећено JCPOA и радиће са партнерима E3 и другим странама споразума како бисмо га очували. Чекамо још детаља о америчком плану“.
Могао би да се начека.
Џејкоб Хејлбрун – уредник Нешнел интереста
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / nationalinterest.org
