Ти људи, које ја критикујем, немају никакву енергију, сем да седну у један када се пробуде, попију кафу, уђу на твитер и напишу „Који је Лав Пајкић кретен“, рекао је тв-водитељ у интервјуу за Telegraf.rs
Нико му не може оспорити да је заинтригирао јавност. Боље рећи поделио. Док га једни због његове емисије оштро нападају, други га са ништа мање жара бране. Који је био његов мотив да покрене “Контравизију” и како реагује на критике? Како је са само 22 године успео да прикупи све директорске функције, али и која је његова улога у Трилатералној комисији, само су нека од питања која смо поставили Лаву Пајкићу.
- Ко је заправо Лав Григорије Пајкић?
– На то питање могу да одговорим апофатички на неки начин. Ја нисам неко ко мисли да је бољи други од других људи, зато што долази из породице која се бави културом. Да је тобоже супериорнији од ругих људи, зато што живим на Дорћолу.
Мислим да сам неко ко ће чврсто да се бори против управо таквих предрасуда и дискриминација и неко ко се не боји да настави ову битку, коју је започео.
- Како се са 22 године постаје извршни директор Српске Научне Телевизије, председник Управног одбора у Националном дебатном клубу, пројектни менаџер и директор Центра за стратешке пројекте?
– Као што можете да претпоставите, ради се о томе да сам доста пројеката започео као млад, на пример Национални дебатни клуб. Невладин сектор захтева и неке формалне функције. То може да звучи као директор, менаџер или нешто слично, али је у суштини то организација од пет младих људи, у којој неко формално мора да заузме неку функцију.
Што се тиче Српске Научне телевизије, нисам извршни директор. Био сам, иако то тамо сада поричу. То можете да проверите на интернету, где ја са власником те телевизије и причам и радим на њој. И моја екипа је својевремено радила на Српској Научној телевизији. Али су они из неких политичких разлога покушали да се ограде од мене, што је симпатично. Ја то разумем. Ако треба, рећи ћу да нисам тамо радио.
- Оно што такође интригира у вези Ваше биографије јесте податак да сте члан Трилатералне комисије. Српску јавност одувек интересују тајна друштва. Која је Ваша улога у Трилатералној комисији?
– Схватам. Циљ моје емисије је демистификација. И што кажете, српску јавност често заинтригирају таква друштва. Ја сам пре две-три године започео снимање документарног филма о тајним друштвима у Србији.
Тада се та прича направила. Мислим да човек тешко може да поверује да ја са 20 година могу да будем у Трилатералној комисији. Немам такве афинитете. То су озбиљни људи, према којима ја имам дубоко поштовање. Још сам заиста млад и сумњам да бих икада дошао на неку такву функцију, нити ме интересује. Класична мистификација, која је извучена из контекста.
- Када говоримо о чланствима у организацијама, да ли сте сада члан неке политичке партије, пошто сте били на челу омладине СНП?
– Не. Као неко ко води емисију и ко је аутор емисије, заиста сматрам да не би требао да будем члан ниједне партије. Ја сам пре две-три године био председник Омладине СНП, па сам је напустио. Све најбоље мислим о тој партији, као и о њиховом председнику Ненаду Поповићу, за кога мислим да је један успешан човек.
То је било једно лепо искуство, али идемо даље. Свако је отишао својим путем. Пуна подршка СНП и њему, али је то нешто што сам радио у раној младости.
- Споменуо сам у најави емисију, која је поделила српску јавност. Који је био Ваш мотив да покренете „Контравизију“?
– Ја сам апсолвент на ФДУ и долазим из породице, која је дуго у култури и која се дуго бави тим послом. Ако можете да видите пре две-три године, био сам изузетно вољена личност: „Фини син Исидоре Бјелице“. По цео дан би писали о мени као фином дечку, сви који ме данас нападају.
Сада можете да видите, да само после две године, када сам рекао неку лепу реч за Александра Вучића или можда напао неку „свету краву“ опозиције, аутоматски сам постао дискредитован. Моји мотиви јесу, управо та лажна супериорност, да неко сматра да је бољи од неког зато што се бави ументошћу, зато што је глумио у два-три филма, зато што је са Дорћола…
Сваки човек у овој држави даје свој допринос, нема разлога да га неко ниподаштава, као што људи које ја у емисији критикујем, то раде. Мене је заиста то нервирало и желео сам да утичем на то.
- Нападају Вас да вређате политичке неистомишљенике у емисији “Контравизија”. Како одговарате на критике?
– Схватам такву критику, али то је тај формат. И моји ривали у том телевизијском лате-нигхт свету такође вређају своје политичке неистомишљенике. То можете видите и у Америци: Фалон, Конан, Стујарт, Колбер. Сви они вређају, ако могу тако да се изразим, своје политичке неистомишљенике.
- Да ли је прикладно довести свињу у студио и упоредити је са човеком?
– То је можда највећа грешка у мојој каријери, јер ме је екипа „Контравизије“ напала због тога. Пре свега, свиња је интелигентна животиња. Има висок ИQ, много је учинила за човечанство и српски народ. Док не могу да кажем да је господин, који је требао да гостује то исто урадио.
Очекивао сам да ће ме тужити нека организација за заштиту животиња. То је једна велика грешка и овог пута се извињавам свињи.
- Да ли се на тај начин доприноси поларизацији српског друштва?
– Напротив. Можете приметити какво је било стање у српском друштву. Имали сте тзв. круг двојке. Ту елиту, која је вређала свакога ко није на њиховој страни. Свака шала је била смешна и комична, када некоме вређате породицу, дискредитујете их максимално. само зато што су имали неки политички став, само зато што су подржали СНС или било кога ко је на власти или било кога ко није њихов идеолошки правац.
А, сада имате ситуацију, да постоји и неки глас народа, тихе већине, која ћути. То је један пристојан народ, који не жели да пиша по гробовима и да ради неке такве сличне активности.
Када они говоре такве ствари, то је исказ мудре елите, а када ми то радимо, ми смо некултурни, вулгарни и слично.
- Када говоримо о критикама на рачун Вашег рада, неретко се прелази граница и упућују Вам се претње. Да ли сте забринути за своју безбедност?
– Нисам забринут. Имали смо те градске изборе, видели сте какви су резултати. Човек да би извршио неко агресивно дело, мора да поседује неку врсту енергије. Ти људи, које ја критикујем, немају никакву енергију, сем да седну у један када се пробуде, попију кафу, уђу на твитер и напишу „Који је Лав Пајкић кретен“. Супер! То се обично заврши на томе.
Приметио сам за ових неколико месеци, колико радим емисију, да ми је неко неколико пута грубо, оштро погледао на улици. Нико није спреман да конкретно нешто уради. Тако да се не плашим, више је у питању психички притисак.
- А, безбедност Ваше породице, пре свега мајке Исидоре Бјелице, пошто је често помињу у тим претњама?
– Вероватно сте посматрали неку од наших емисија и могли сте да приметите да ми радимо те анкете. Када имате једну анкете, где представници Скупштине Новог Сада, престонице културе, где одборници опозиције говоре да Драгутин Димитријевић Апис иде и туче људе.
Када имате тао нешто, ви сте у једној ситуацији која је безнадежној ситуацији. Очајници се и за сламку хватају. Онда шта раде? Ударају на моју фамилију. Видели сте поруке: „да треба да умрем млад“, „да ме треба убити“, „да нас треба заклати“, „Да ће бити најсрећнији када будем сахрањивао мајку“.
Замислите да ја у мојој емисији изнесем такве ставове. Шта би било?
- У том контексту, често одређене познате личности, чијим се ликом бавите у својој емисији, тврде да су помогле Вашој мајци у болести, а да сте Ви сада незахвални.
– Ја нисам напао ниједну особу, која је помогла мојој породици. То је један велики и болестан спин. Ја схватам и разумем зашто то они раде. Покушавају да се изборе са нашом емисијом. Сигурно је непријатна ситуација да је моја емисија дупло гледанија од мојих ривала.
Ми идемо напред, све више производимо тог материјала и доказујемо тим анкетама. Они кажу „анкета је монтирана“, а све се види у једном кадру. Нико нас није до сада ни тужио. Нико не сме ни да нас тужи. Пре свега што знају да су њихови одборници изговарали те сулуде ствари.
- Када се све ово наведе, колико је бреме имати тако познато презиме, односно бити син познатих родитеља?
– Деца познатих родитеља у Србији се деле на две врсте људи. То су људи који живе у тој доброј атмосфери, лаган живот воде и има ових, који желе да их надмаше и буду још амбициознији. Спадам у ту другу групацију. Сматрам да имам озбиљну одговорност.
Ако су моји родитељи, који су толико радили и који су заиста постигли нешто у културној делатности, мислим да као њихов син треба да се докажем, а не да седим и кажем „супер је ситуација“.
М.Ивас ([email protected])
Извор: telegraf.rs
