Иако је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов рекао да у овом тренутку није познато када ће нови-стари руски председник Владими Путин посетити Хрватску.
Иако је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов рекао да у овом тренутку није познато када ће нови-стари руски председник Владими Путин посетити Хрватску, на позив председнице Колинде Грабар Китровић, загребачки Вечерњи пише да ће шеф руске државе доћи у Загреб само ако има јако добар разлог за то.
И то је, пише листе, понајпре економски као што је изузетно јачање привредних односа и озбиљније инвестиције.
“ Без конкретних резултата посете руски председник не иде на пут“, пише Вечерњи и додаје, позивајући се на своја сазнања, да је на састанку у Сочију између руског председника и хрватске колегице изнесено да би пројект финансирања плинофикације, који Русија гура, Путина сигурно довео у Хрватску.
За сада је било какав сценаријо доласка руског председника прилично далек и недефинисан, наводи лист.
Амбасадор Азимов о томе да би Путин у Хрватску могао стићи пре краја мандата Грабар-Китаровић, након чега се поновно почело нагађати о терминима доласка иако руски председник није (још) ни прихватио позив хрватске председнице, а камоли да се посета почео припремати, може се проматрати као знак добре воље да се у овој ситуацији, када су односи након протеривања дипломата уздрмани, омекшају и покрену у смеру поновне нормализације и наставка сарадње, наводи Вечерњи.
Уосталом, додаје, сам Азимов је рекао да он „ватрогасац“ и да „жели да минимализује негативне ефекте“.
Треба видети хоће ли овакав помирљив тон Хрватска тумачити двојако – као руку помирења или пак као слабост, пише лист који, како наводи, сазнаје да они процеси који су почели пре епизоде с протеривањима дипломата, као што је решавање питања зграде велепосланства Русије, иду даље.
С друге стране, пише даље Вечерњи, економски односи могли би бити бољи јер 30-постотни раст трговинске размене у 2017. у односу на годину пре великим је делом тек последица раста цене енергената.
Потом, додаје, још увек постоји проблем загонетног писма из руског министарства енергетике.
У писму за које руска страна тврди да га је послала министру Томиславу Ћорићу у другој половини прошле године, како су рекли, пише да је Русија понудила помоћ у финансирању пројеката плинофикације.
Месецима након тога још није добијен одговор на понуду.
Министар енергетике Томислав Ћорић лани је рекао да Хрватска није добила конкретне понуде.
„Иако се нагађало да би се баш у Хрватској могли сусрести амерички председник Трамп и руски председник Путин, то је мало вероватно и њихов билатерални сусрет могао би бити на маргинама заседања Г20 крајем ове године“, наводи Вечерњи.