У нашем случају, сва три стуба српског национа сачињена су од Косова. Подривањем косовског темеља обрушио би се храм српства и затрпао све нас, можда чак и трагове нашег постојања. Боље је и да Београд падне у руке безверника него да Косово осване на некој дипломатској берзи. Иако се крошња развила и набујала, место где је посејано семе српства вековима је било централно место нашег бивања и свих најважнијих збивања. Иако је Лазар столовао у Крушевцу, Мурат га је ударио на Косову, по којем су и око којег су још Немањићи манастирима утврдили међе српске душе и смисла.
Знао је Мурат да се Србија на Косову брани, да је то праг који треба прегазити како би ушао у Европу. По Лазаревом одговору, то је био праг којим је свети кнез Србе увео у Царство небеско, из којег свим силама данас покушавамо да побегнемо, док нас Свети Сава гледа са болом у грудима.
На часовима историје данас наше ђаке уче да је Косовски бој завршен без победника, рачунајући велике губитке с обе стране, а занемарујући круцијални добитак нашег народа – уједињење и трајни путоказ у лику Лазара, Милоша, Милице… На часовима историје нас уче да је Косовски бој завршен, иако и данас траје, са истом жестином као на Видовдан 1389. И данас свако од нас може изабрати страну и стати крај Лазара као честити потомак свих његових сабораца кроз векове, или пак „богатији“ за 30 сребрњака гледати са стране како међународни извршитељи кидају комаде меса са његових моштију из Раванице, док нам косовски корен секу оштрим сабљама безбожништва. Секу, не схватајући да нам ни тако не могу ништа, јер су Срби наопако насађени и корење им је на небесима над Косовом.
Памтећи своје старешине, њихов заветни однос према народу, лако данас разазнајемо Лазара од Бранковића, хвалећи Обилиће, Синђелиће, Мишиће и све оне који нас до данас одржаше на косовским темељима. Наша отаџбина није Србија, јер се на тај начин одричемо целог Српства које обитава у Црној Гори, Српској, у Крајини, Македонији… Наша једина истинска отаџбина је на Косову и ако се ње одрекнемо, ако њоме тргујемо, биће то национална еутаназија, самоубиство идеје једног божанственог народа. Ко је спреман за такву трговину?
Бошко Козарски
Извор: alo.rs
