Ниоткуд нисам дошао, овде сам од памтивека.
Овде сам био пре свих, још у освит историје.
Индоевропско небо је моје, Дунав је моја река,
а све што бесрамно тврдите, не може бити и није.
Јер ја сам Венд и Трибал… и Трачанин сам и Илир,
старији од Порфирогенита, Германа и Цезара.
Моји су градови Солун, Винча и Лепенски вир.
Вас самољубље или издајство у вези са мном вара.
Крадете ми СВЕ, јер немате ништа што је ваше!
На моје стабло и жилу своје уклето име калемите,
устаљеном, срамном методом, прво велите: „Наше!“
А за генерацију две, све изопачите и посвојите.
Залуд логори, олује и гурање испод Дунавског леда.
Моји су корени дубоки, ван домашаја ваших пијука.
Знајте да сам ја, нико други до онај Србинда из Веда
и све што казујете о себи и мени, велика је лаж и брука.
Но, мене не брине надмоћна берлинско-бечка повест
нити ви који сечете сопствене корене и одричете се своје крви;
Као истински православац, верујем у творца и његову свест;
Знам да ће СРБИН бити последњи, баш као што је био први.
С.Б.
