Према незваничним информацијама, жалба Србије на уклањање њихових, и још двадесетак имена бивших вођа такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) из Интерполовог система ће бити прихваћена и усвојена, и то у наредних недељу дана.

Осим њих двојице, из Интерполове базе уклоњено је име и Ђерданија Сила, који је био некадашњи Тачијев сарадник током рата на Косову.

Незванична информација је и да се све догодило мимо процедура и правила, односно “заобиђена” је надлежна комисија ове организације.

На ово је одмах реаговало Министарство унутрашњих послова Србије, где наводе да је у координацији са другим надлежним институцијама одмах по сазнању да је са система Интерпола избрисано више потерница због кривичног дела ратни злочин, уложена жалбу Извршном комитету Интерпола.

– У жалби МУП-а су прецизно наведене све повреде материјалног права и правила које дефинишу рад Интерпола, а приложени су и докази да је доносилац одлуке о брисању потерница погрешно утврдио чињенично стање и на тај начин донео нетранспарентну и незакониту одлуку која представља преседан у раду Интерпола – кажу у МУП.

Како наводе, очекују да Извршни комитет на првом наредном заседању, у наредних неколико дана, прихвати жалбу МУП-а Србије и да одлука појединаца из правне службе Интерпола буде хитно промењена тако што ће све обрисане потернице бити враћене у систем Интерпола.

Тачија, Харадинаја и Силу Србија потражује због ратних злочина, и без обзира на ово што се десило у систему Интерпола, оптужнице за њима у Србији су и даље на снази и активне су. То у пракси значи да би они, ако би се којим случајем нашли у Србији, били одмах и ухапшени.

Рамуша Харадинаја Србија сумњичи за извршење кривичних дела против цивилног становништва на КиМ током 1998. и 1999. године. Реч је злочинима почињеним у рејону Ђаковице и Дечана, у зони Метохија (Дукађини), у којој су припадници ОВК били под командом Рамуша, али и његовог брата Даута Харадинаја.

Иначе, крајем прошле године Харадинај је, како су тврдиле косовске власти, склоњен са Интерполовог списка лица тражених на основу међународне потернице коју је издала Србија. Са друге стране, став Србије био је да Интерпол не може да укине потерницу против Харадинаја јер је она расписана по налогу српског суда, и да је она је и даље на снази.

Под истрагом је и Хашим Тачи као некадашњи политички лидер ОВК и председник прелазне владе, коју су команданти ОВК формирали после доласка међународних мисија на Косово у лето 1999. године. Његова одговорност је пре свега политичка, и тако би могао и да одговара, а не као директни учесник или извршилац ратних злочина.

За разлику од њих, за друге припаднике ОВК, а данас актуелне косовске политичаре попут Кадрија Весељија и Фатмира Љимаја, међународне потернице по налогу Србије нису ни уклањане.

Њих двојица би могли да буду суочени и са оптужбама Специјалног суда за ОВК, први због одговорности коју сноси као некадашњи шеф ШИК-а (обавештајне службе ОВК), а други као бивши командант ОВК за регион Малишева.

На Интерполовој потерници је и Агим Чеку, некада комадант Главног штаба ОВК, бивши командант ОВК за регион Липљана и Штимља Шукри Буја, као Азем Суља, ујак председника Косова Хашима Тачија, иначе један од оснивача ОВК.

Пре два дана министар унутрашњих послова Косова Фламур Сефај је рекао да је добио потврду Интерпола да је та организација укинула потернице за бившим члановима ОВК које Србија терети за ратне злочине. Он је навео и да је листа чланова ОВК укључивала политичке лидере и особе са Косова које су током сукоба 1998. и 1999. године били високи команданти ОВК.