Карта би могла да се зове и “Развој мултикултурализма у Сарајеву као и у целој БиХ“.
Дакле, оно што је приказано на ове три карте је шира област Сарајева, комбо онога што се данас назива “Кантон Сарајево“ у ФБиХ и Источно Сарајево у РС али без општина Пале и Соколац.
Доста сам се временски исцимао око овога да буде добра карта, прегледна и јасна, надам се да увиђате известан картографски напредак у техничком смислу хехе. Притом, немојте наседати на приче о опсади Сарејава као концентрационом логору, Срби су држали под контролом територије у Сарајеву где су били већина, а поготово не верујте стиховима Едо Маајке, ко је дошао у чији град.
Зашто се етничка карта Сарајева (као и целе БиХ) овако изменила за (само) 70 година?
Срби у БиХ су:
– Преживели етничко чишћење KuK 1914-18 и геноцид NDH 1941-45
– Доживели формирање НР БиХ 1945. на темељу тих масовних злочина и геноцида
– Опстали упркос тихом исељавању преко 250.000 Срба из СР БиХ у СР Србију током СФРЈ
– Током 1992-1995 у највећој мери протерани из Сарајева и околних општина. (Нису боље прошли ни у другим већим градовима под контролом АРБиХ).
– Сведени са >47% (1941) на 31% (2013), док су неопредељени муслимани са >25% (1941) скочили на >50% Бошњака (2013).
Кључни тренутак промене из прве у другу карту (из 1961-1991) је у томе што су у времену 1961-1991 нерођена/убијена српска деца за време НДХ требала да стасају. Пошто их није било да кроз следећу генерацију наставе бројност преходне, Муслимани су их у том прелазу поклопили.
Ово је одложна последица геноцида НДХ над Србима Сарајева, а процес је завршен 1992-1995. године.
Извор: Картографија
