У многим питањима – попут именовања судија налик на Скалију (мисли се на Антонина Скалију, чувеног конзервативног судију Врховног суда САД ког је именовао Реган, прим. прев.) или регановске подршке смањењу пореза – председник Трамп је конвенционални републиканац.
Оно у чему је био изузетан 2016, у чему је оштро штрчао у односу на своје партијске ривале, чиме је победио у одлучујућим државама попут Пенсилваније, била је његова јединствена трамповска агенда стављања Америке и Американаца на прво место – у чему су Бушови републиканци подбацили.
ТРИ КЉУЧНА ОБЕЋАЊА
Трамп је обећао укидање амнестије и осигурање границе зидом од 10 метара како би зауставио инвазију на нашу земљу. Трамп је обећао да ће окончати деиндустријализацију Америке и вратити наше изгубљене фабрике и изгубљена радна места.
Трамп је обећао да ће завршити са демократским походима и извући нас из бесконачних блискоисточних ратова у које су нас Џорџ Буш, Барак Обама и ратни лоби гурнули. Управо од тога како испуни ова три уникатно трамповска обећања ће зависити његова политичка судбина и историјска оцена о томе да ли је био добар, одличан или неуспели председник.
Нема сумње на чијој је страни овај град (Вашингтон, прим. прев). Он пени у жељи да види слом Трамповог мандата, његову агенду бачену на сметлиште историје, а њега подвргнутог ,,импичменту“. Овај град гледа у Роберта Милера као у Мојсија који би требало да га спасе од тиранина ког му је неразумни електорски колеџ наметнуо.
Док се подршка Трампу међу његовим ,,бедницима“ (,,deplorables“ – термин којим је Хилари Клинтон назвала Трампове бираче; прим. прев.) одржава – штавише, његов рејтинг полако расте у анкетама – исход битке за његово обарање остаје неизвестан.
Да размотримо. Трампов гранични зид је третиран као тричарија која се може избацити из 1,6 билиона долара вредног буџета око ког се споразумео Конгрес под контролом републиканаца. Градови и читаве државе себе проглашавају прибежиштима за људе који су овде илегално и противе се захтевима надлежних централних власти за помоћ у депортацији оптужених криминалаца.
,,Караван“ од хиљаду људи из Централне Америке пролази кроз Мексико, потпомогнут од стране власти, и усмерен ка границама САД. Када стигну, будите сигурни у то, анти-Трамп медији ће бити ту да оплакују сваки преступ граничних патрола.
Хистерична реакција на вест да ће попис 2020. садржати питање ,,да ли сте амерички држављанин“ сведочи о чему се овде ради. Америчке елите су несаломиве у уверењу да би наша земља требало да нестане унутар нове нације Трећег света која би у својој расној, верској и етничкој композицији асоцирала на Генералну скупштину УН. Стару Америку ,,Бога и кантрија“ (God and country America), коју су људи волели, они презиру.
ОТПОР ЕЛИТЕ ЋЕ БИТИ ЖЕСТОК
Трамп је вероватно последњи председник који ће покушати да сачува ту и такву земљу. Ако напусти функцију са необезбеђеном границом, тешко је видети шта ће спречити инвазију Трећег света, нарочито док се она истовремено одвија и преко Медитерана на Европу.
,,Камп светаца“ више није дистопијски роман. Упозорење Еноха Пауела од пре 50 година о масовној имиграцији у Европу, ,,Et thybrim multo spumantem sanguine cerno“ (,,Видим реку Тибар како се пенуша од крви“), сада се схвата као пророчанство.
А Трампова агенда економског национализма – обновом индустријског динамизма и самодовољности Америке познате од Линколна до Регана – суочава се са неуморним непријатељством инститиуционализоване силе.
Против Трампа стоје корпоративне елите, чији профити и берзанске опције зависе од производње изван Америке, као и управничка класа Новог светског поретка која контролише ЕУ, УН, ММФ, Светску банку и СТО.
Међутим, иако глобалне елите задиру у највеће парче богатства народа и добар део његове политичке снаге, упадљиво је да су они неомиљена скупина која седи на вулкану.
Треће јединствено Трампово питање била је његова посвећеност да нас извуче из ратова на Блиском истоку у које су нас укопали Буш и Обама, као и да нас држи подаље од било каквих нових ратова. Трамп је, такође, обећао да ће се окренути ка Владимиру Путину и Русији како би избегао други Хладни рат.
Они који су гласали за њега гласали су за такву спољну политику. И уколико Трамп буде увучен у нове ратове против Ирана или Северне Кореје, или дође до 2020. са америчким снагама које се и даље боре у Авганистану, Ираку, Сирији, Јемену и Либији, биће перципиран као неуспешан.
Но, отпор овог града према одустајању од визије о америчкој светској хегемонији је широк и дубок, јер та визија је одредница наших спољнополитичких елита. За њих би одрицање од тога било попут смрти.
Шокантне реакције на Трампову прошлонедељну опаску да ћемо се повући из Сирије након што ISIS калифат буде уништен сведоче о томе колико је њихов идентитет везан за ову визију.
Они не могу да толеришу то што би Трамп прихватио крај сиријског грађанског рата са Башаром Асадом на власти. Међутим, остаје без објашњења како бисмо могли да променимо ту реалност без слања хиљада америчких војника у Сирију. Према томе, за коначну анализу ће бити довољна три питања да би се одговорило на то како ће се судити о Трампу као председнику:
Да ли је осигурао америчке границе? Да ли је обновио индустријску моћ Америке? Да ли нас је извукао и сачувао од додатних ратова неокона?
Патрик Бјукенен
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / buchanan.org
