Колико је глобализација дуготрајан и јак процес, доказује чињеница да јој нису могли одолети ни народи на много мањем степену цивилизацијског и друштвено-политичког развоја од нас. Реч је наравно од нашим „комшијама“ Албанцима. Реч је о томе да су се чак и они, потпавши под њен утицај након слома комунизма у Албанији и увођења међународне управе на Косову и Метохији (па и делимично у Македонији и Црној Гори) , свесно одрекли свог некада готово јединог начина деловања, насилног наравно и прихватили нове цивилизацијске тековине и норме, Западне цивилизације (која је, како се то каже, „цивилизација без историје“ ) а у складу са тим и начин деловања.
О чему је реч? Примера ради, за разлику од свог некадашњег (заправо донедавног) дивљачког деловања и односа према српском наслеђу (нарочито на територији КиМ) , сада су се окренули новој врсти односа ка овом питању, проценивши да је то сврсисходније, јефтиније и боље. Јер, зашто спалити, срушити, уништити, кад можеш једноставно прогласити својим? Ефикасније је, брже, безболније и исплативије. Али утолико и по нас Србе опасније. Јер је боље да наше светиње и пострадају као НАШЕ, па ће се кад-тад моћи обновити а сећање на њих ће заувек живети, неголи да „преживе“ као туђе и тако постану заувек изгубљене за нас. Можда не леп, али свакако илустративан пример ове нове шиптарске праксе, јесте и сликарство, тачније, плагијатско деловање једне „косовске сликарке“. Реч је о Саранди Ксемајли, младој и перспективној сликарки са Косова и Метохије, са којом се јавност у Србији упознала након што је објављена фотографија њеног пресликавања чувене слике Паје Јовановића „Борба петлова“ . Јер, ако Срби не афирмишу довољно своје стваралаштво и своје богато културно наслеђе, има ко хоће. Само га неће звати нашим, како и јесте, него својим, како му се и може због нашег немара и незаинтересованости.
Саранда Ксемајли је рођена 12.06.1990. у Витини. Завршила је средњу математичку школу и рачунарски програм у свом родном граду. Завршила је и студије из области ликовне уметности на Универзитету у Приштини, а тренутно студира за магистарску диплому из сликарства. Веома је активна у сликарству и конкурсима за исте.За њу је ово само почетак путовања, јер она циља савршенство у својим радовима.[1] Савршенство у плагирању је, рекло би се, већ достигла, барем када је ова слика у питању, мада брз преглед њеног стваралаштва на сајту infinityart.eu указује на бројне сличне примере. Ово уопште није нова пракса код Шиптара, напротив. Сутра када би сви становници Косова и Метохије одједном нестали и када би ова територија у потпуности опустела од свих њених становника, иза Срба би остале цркве, манастири, споменици културе, фреске, иконе, црквени предмети и остали трагови српског живота овде. Шта би остало иза Шиптара, сем примитивних кућа, штала и осталих објеката свакодневног живота? Џамије су грађене махом у време Османлија, од стране Османлија, а недавно се, у малом броју, граде и од стране самих Шиптара, мада у доброј мери због помоћи за те пројекте из исламског иностранства. Треба да нам буде јасно да је Сарандино флагрантно „отимање“ радова Паје Јовановића само почетак а не изузетак, праксе која ће тек да следи и која је на „велика врата“ почела захтевом Косова* за пријем у УНЕСКО. Они раде свој посао крађе наше имовине и представљањем исте као своје. А ми? Шта ми радимо поводом тога?
Никола Јовић
Напомене:
[1] http://www.infinityart.eu/portfolio-items/saranda-xhemajli/
