На самом крају посете, након што је братски изгрлио Трампа и одржао ватрен говор пред Конгресом, свега два сата пре него што је његов ,,Ербас“ украшен француском тробојком полетео назад у Париз, Емануел Макрон се завалио у фотељу у полумрачној соби Универзитета Џорџ Вашингтон. ,,Ваш сам“, рекао је малој групи новинара коју је позвао на ову седељку.
Ако је и уморан, што би сигурно било разумљиво након протеклих неколико дана, ничим то не показује. Смршао је након готово годину дана на функцији, а густ слој шминке му прекрива лице. Чини га неприродно препланулим – скоро као да му је остало нешто Трампове боје. Макрон посматра окупљене новинаре, неке од најистакнутијих новинских коментатора Сједињених Држава, са ишчекивањем. За Макрона, састанак је шанса да говори о државној посети – посети која је произвела сијасет слика у светским медијима. Француски председник сада жели да мало прича о тим сликама, да такорећи, ,,његова буде последња“.
Као и обично, Макрон касни, и појављује се готово сат времена након што је требало. Још се није срео са агендом посете која би га дисциплиновала, ма како утицајни били људи који га чекају. Кад је прошле недеље посетио немачку канцеларку Ангелу Меркел у Берлину, појавио се са 35 минута закашњења.
Макрон је очарао своје америчке домаћине током посете, а његова појављивања – како овде, тако и другде – све више подсећају на наступе поп звезде. У Вашингтону, људи су се скупили да га виде, вадили су телефоне да га сликају и викали ,,господине председниче“, ,,Емануеле“. Недуго пре његовог састанка са новинарима, Макрон је разговарао са студентима на Универзитету. Скинутог сакоа и рукава заврнутих у стилу Барака Обаме, Макрон је стајао у пространом амфитеатру и радио оно што тако често и тако радосно чини: говорио је и одговарао на питања више од сат времена.
,,Које кораке предузимате да заштитите јеврејске становнике попут моје бабе и деде у Француској“, питао је један студент. ,,Овде је многе младе људе инспирисао Ваш прогрес и странка ‘Напред’ па се питам, какав савет имате за нас овде који смо можда фрустрирани двопартијским системом?“, приупитао је други.
Стајао је на позорници и говорио на енглеском без бележака, што је нешто што ниједан француски председник пре њега никада није учинио, иако му је акценат релативно јак. Попут проповедника, подстицао је студенте да одбаце оне који им говоре да успех могу постићи само поштујући правила. ,,То су просеравања“, рекао је, насмејавши присутне.
Када је коначно сишао са бине и кренуо ка соби пуној новинара који су представљали либералну елиту своје земље, није му требало много да и њих импресионира исто онако као студенте у амфитеатру недуго пре, или сенаторе и конгресмене још раније. И све то упркос његовом ,,врло посебном односу“ са Доналдом Трампом, омраженим председником са ког скоро да није могао да скине руке дан раније. Био је то прави подвиг.
ИСПУЊЕНИ УЖАСОМ
За Макрона, упркос неким сликама које су се граничиле са бламажом, посета је била успех. Вратио се са путовања са још јачом позицијом на светској сцени. Изгледа скоро као да је ова државна посета била поклон за његову прву годишњицу на председничкој функцији. Била је то прва таква позивница коју је Трамп упутио. Французи и Американци су једнако учестало истицали колика је то част. Као да је само ово путовање било довољан доказ да се Емануел Макрон, четрдесетогодишњи председник Француске, уздигао – макар тренутно – до самог врха европског политичког екосистема. Један за другим, аналитичари су истицали како је пријем Меркелове у Вашингтону у петак био неупоредиво мање спектакуларан.
Посета француског председника америчкој престоници догодила се скоро тачно годину дана након што је Макрон лежерно победио десничарског популисту Марин ле Пен, што је била победа која је либерале широм света испунила надом након што их је Трампов тријумф пола године пре тога испунио ужасом. Једна од занимљивости међународне политике је то што ова два човека, чија су залагања умногоме контрадикторна, очигледно гаје доста узајамних симпатија.
Шта ли Французи мисле о овој вези? Макрон је у вечери свог повратка кући групи новинара рекао да мисли да су поносни на њега. А изгледа да истраживања јавног мњења иду у прилог овој процени. Неких 40 одсто Француза је задовољно његовим досадашњим поступањем, што није баш рејтинг који се диже до небеса, али је доста бољи од оног који је његов претходник, Франсоа Оланд, имао у истом тренутку свог мандата. Нема сумње да код куће има доста потешкоћа: железничари, као и други погођени његовим реформама, штрајкују. Медији су такође пуни све оштријих критика. Али све то је оставио далеко иза себе током неколико дана проведених у Вашингтону.
У понедељак у 1 поподне, Макрон је слетео у ваздухопловну базу ,,Ендрјуз“ надомак америчке престонице. Излазећи кроз прихватни пролаз спојен са његовим авионом А330, француски председник није провео ни три минута на америчком тлу када је дао своју прву кратку изјаву медијима. Посета је велика част, рекао је на енглеском, пре него што је иста осећања, куртоазије ради, поновио на француском. ,,Ербас“ је и даље грмео у позадини.
Брзо се преслишао о својој маршрути: састанак са Трампом у Маунт Вернону (имање Џорџа Вашингтона), састанци у Белој кући, говор пред Конгресом. Његова посета ће се, како је рекао, дотаћи свих питања од значаја, пре свега виталних области као што су безбедност, климатске промене и трговински рат са Европом. ,,Многе одлуке“ ће бити донете током посете, рекао је Макрон, јер постоји ,,много неизвесности“.
ПРИМАРНИ ДОБИТНИЦИ
Да одмах разјаснимо, неизвесности су остале и након његовог повратка. Али посета ће се пре свега памтити због слика које је створила. Слике ова два тако различита човека који изнова истичу поштовање и афинитет који гаје један према другом – и то речима, пољупцима и загрљајима. За оне који су три дана изблиза пратили ову посету, све то је било мало превише. Разметљива приказивања пријатељства између Макрона и Трампа је шоу у којем су главни добитници управо њих двојица. Трамп добија зато што може бити виђен са младим политичким идолом који се, за разлику од Меркелове и британске премијерке Терезе Меј, заправо смеје на његове шале, и који га је током заједничке конференције за медије спонтано пољубио у образ.
,,Како је председник Трамп управо исправно рекао“, говорио је Макрон, ,,драги Доналд и ја имамо доста тога заједничког“. Макрон има читав арсенал реторичких посластица којим држи свог колегу у добром расположењу. То су мрвице којим посипа своје коментаре сваких пар реченица: још једно подсећање на 240 година дугу везу између две земље, заједничка историја, Ла Фајет и Вашингтон.
Посета је, такође, користила и Макрону, и то не само зато што је била доказ да се Француска вратила на глобалну позорницу након дугог одсуства. Сада га неки Американци посматрају као спасиоца Запада и његових вредности. Годину дана раније, ту титулу је (углавном невољно) носила Ангела Меркел, али је тон који је користила за Трампа био леден – такав је и остао – што је довело до тога да она има слаб утицај на њега. Неки чак називају Макрона ,,Трамповим шаптачем“. Он је рано схватио како да се носи са човеком који више разуме шоу бизнис него политику. Разумео је и колики потенцијал носи Трампов председнички мандат, и то не само за Макрона.
Међутим, питање је како би остатак света могао да има користи од овог односа. Чак и након овог недавног путовања, одговор остаје нејасан. Не изгледа као да је Макрон успео да натера Трампа да фундаментално промени своју позицију о било ком питању. Напротив. Тарифе за европски алуминијум и челик ће вероватно ступити на снагу почетком маја. Да ли ће се Трамп повући из иранског нуклеарног споразума или не остаје мистерија. ,,Нико не зна шта ћу учинити“, ликовао је Трамп на конференцији за медије, као да је светска политика некакав квиз.
„ВЕОМА ЈЕ ПРЕДВИДИВ“
У Вашингтону, Макрон је говорио у корист ,,свеобухватнијег споразума“, како се пре путовања договорио са својим европским партнерима. Нада је да ће се Трамп уздржати од одбацивања споразума, и да ће уместо тога порадити на његовом проширењу како би укључио аспекте од значаја за америчког председника. Аспекте који се тичу иранских ракетних проба и дестабилизујућег понашања Техерана на Блиском истоку, примера ради. Трамп мора да донесе одлуку најкасније до 12. маја, како би испунио обавезу да обнови суспензију санкција против Ирана сваких 120 дана. Ако то не учини, то неће аутоматски значити да је нуклеарни споразум мртав, али ће га свакако послати на пут распада. На крају крајева, Иран је већ назначио да ће наставити да обогаћује уранијум уколико Трамп обнови санкције.
Натраг у соби Универзитета Џорџ Вашингтон, пред полетање кући, Макрон је окупљеним новинарима рекао да не зна шта ће Трамп одлучити 12. маја, али да није много оптимистичан. ,,Када многи људи кажу да Трамп није предвидив, ја мислим супротно“, рекао је Макрон. ,,Веома је предвидив“. Трамп ради оно што је обећао да ће урадити, објашњава француски председник – што неће бити добро за стабилност Блиског истока.
На зиду поред Макрона је реченица написана белим словима: ,,Променићемо свет“. Али Макрон није имао ништа са том поруком. Собу за састанак одабрала је државна безбедност. Иза Макрона, његов дипломатски саветник Филип Етјен куца поруку на свом телефону, док француски амбасадор дрема на софи. Државне посете, а ова можда и више од других, могу бити прилично напорне.
Један за другим, новинари боцкају Макрона питањима о Ирану. На крају крајева, не дешава се сваки дан да имате прилику да седнете са француским председником спремним да вам одговори на сва питања стрпљиво и темељно. Колумниста ,,Њујорк тајмса“ Роџер Коен је желео да зна да ли ће Макронова посета бити неуспех уколико Трамп дозволи пропаст иранског споразума. Зашто? – одговара Макрон широм отворени очију – ,,Никада нисам рекао – ‘убедићу господина Трампа’“.
Приупитан да ли амерички председник уопште зна шта се налази у споразуму, Макрон брзо одговара да нема разлога да сумња у то.
НЕПОБЕДИВ
И овде, међу неким од Трампових највећих критичара, Макрон жели да остави позитиван утисак. Његова магија мора да постигне ефекат. Након три дана ортачења са Трампом, он жели да све то објасни, али на такав начин да најмоћнијег, а можда и најомраженијег, човека на свету не представи лошим. Макрон воли такве изазове. Он је непобедив у борби ,,прса у прса“. Код куће у Француској, он је у стању да љутим пензионерима објасни зашто им смањује пензије, и то на такав начин да од њега одлазе са осмесима на лицима. Он отворено прича и пред католичким бискупима о могућностима које се отварају вештачком оплодњом и добија аплауз.
Али колико га далеко његова искреност може одвести са некиме какав је Трамп? Да ли је уопште могуће веровати Трампу? ,,Да“, одговара Макрон без оклевања. Потом цитира филозофа Емануела Левинаса. Поверење је нешто што дате некоме, то није нешто што друга особа треба да заслужи. ,,Дао сам му своје поверење“, каже Макрон, јер такав приступ нема алтернативу. Европа и Америка немају избора осим да буду у савезу, објашњава даље. ,,Веома му верујем јер желим да буде део нашег клуба“, рекао је Макрон, продорно посматрајући новинаре око себе. Он верује да може успети да веже Трампа за Европу и њене вредности кроз лични однос, кроз ову чудну ,,бромансу“ (енглески неологизам настао комбинацијом речи ,,брат“ и ,,романса“ који означава близак однос између два мушкарца, прим. прев.). Или макар покушава да генерише одређену количину утицаја на Трампа. А уз мало среће, можда може да спречи Трампа да потпуно напусти климатски споразум и договор о Ирану.
За сада, Макрон нема разлога да сумња у своје вештине завођења. Био је успешан у већем делу онога што је наумио да учини. Било је, међутим, и неких неуспеха. Упркос његовом прослављеном говору у Сорбони прошле године, ЕУ није предузела значајан корак напред. Његови гестови могу бити импресивни, али да ли су ефектни?
ДОШАО ЈЕ РЕД НА ОСТАТАК СВЕТА
Макрон је свестан да би његов рецепт за успех могао да наиђе на изазов у Доналду Трампу. Пре него што је постао француски председник, често је одговарао на питања о својој будућности енглеском фразом: ,,Небо је граница“. До сада је то углавном било тачно. Најпре као млади министар у Оландовој влади, потом као председник, успео је да продрма своју земљу, реформишући и реновирајући Француску брже од било ког претходника. Сада је дошао ред на остатак света.
Макронова посета Сједињеним Државама је подсећала на почетак његовог председничког мандата, када је такође намерно правио упечатљиве догађаје са дубоким симболичним ефектима, моменте који су освежили његово председниковање неопходним достојанством. То је био очајнички потребан процес након Оландовог мандата, пуног призора слабашног председника који на пљуску стоји замагљених наочара. Макронов претходник је био слаба, тужна фигура које су се Французи стидели.
Али онда се појавио Макрон, јездећи преко дворишта Лувра уз звуке Бетовенове ,,Оде радости“. Спуштајући се из хеликоптера на палубу подморнице у униформи. Потписујући законе за својим столом окружен члановима кабинета. Прошлог јуна, када је представљен његов званични портрет за качење на зидовима школа и јавних институција, објавио је видео о тој фото сесији. Био је то један од оних ,,иза кулиса“ клипова, који га је приказао како спушта своја два телефона и подиже књигу, изгубљен у мислима.
,,Политика је стил, врста магије. Морате да дефинишете есенцију поруке коју желите да саопштите“, рекао је једном Макрон. То је његова максима и то је оно чиме се руководи од самог почетка. Он успоставља осећај блискости, илузију неформалности. Али ниво контроле који врши тешко да би могао бити већи.
ПОУЗДАНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Неки француски новинари верују да је Макрон толико опседнут контролом свега да су његове жеље у сукобу са демократским принципима. Новинарка једног великог француског дневног листа која је годинама писала о политици своје земље чак је тражила да буде премештена на друго радно место. Рекла је да је постало немогуће добити било какве поуздане информације из Јелисејске палате. Макрон је толико посвећен контроли протока информација да његови помоћници и повереници преферирају да не говоре ништа. Најновије слике и видео клипови Емануела Макрона се могу наћи на његовој фејсбук страници. Тако је било и током његове државне посете Вашингтону. Могуће је уживо пратити Макрона на Фејсбуку без утрошених сати чекајући га иза црвене траке на конференцији за медије. Можете погледати снимак француског председника – недуго након што је стигао у Вашингон – како се спонтано шета пред Линколн меморијалом и рукује са пролазницима. Такође можете видети и снимак од осам секунди у којем он и његова супруга Брижит одлучују да оду у шетњу. ,,Хајде да се прошетамо“, каже Емануел, наравно на енглеском. ,,Ако баш желиш“, одговара она, кратко се смешећи за камеру.
Али током три дана проведена са Доналдом Трампом, чак ни перфекциониста какав је Макрон није могао да контролиш све слике. Било је неколико прилично чудних момената, као када су он и Трамп заједно посадили француски храст поред Беле куће (стабло је мистериозно нестало 29. априла, прим. прев.) када су њихове жене у штиклама ,,потонуле“ у траву док су њих двојица лопатама нанели нешто земље на младицу. Или када је Трамп скидао перут са рамена Француза. Или када је зграбио Макронову руку и повео га као мало дете.
Неки се диве Макроновој прибраности поред Трампа. Другима се она гади. ,,Un voyage pour l’image“, рекао је један од чланова његове делегације – путовање за сликање. Врхунац његове посете био је говор пред оба дома Конгреса. Трансформисао је дворану у сопствену арену, добијао је овације још док је улазио. Након свих критика поводом његовог претерано пристрасног односа са Трампом, одушевио је политичке противнике америчког председника ратоборним говором.
НАЦИОНАЛИЗАМ ЈЕ ИЛУЗИЈА
Поглед на свет који је Макрон представио пред Конгресом контрира Трамповом у практично свакој тачки. Осудио је изолационизам, објаснивши да повлачење пред светским проблемима оставља вакуум. ,,Друге силе са снажнијом стратегијом и амбицијама ће испунити празнину коју бисмо ми направили“, рекао је. ,,Можете се играти страховима и бесом неко време. Али они не могу да створе ништа“. Национализам је илузија, закључио је Макрон.
Рекао је да би америчка политика према Ирану могла да доведе до новог рата на Блиском истоку. Суверенитет свих нација се мора поштовати, рекао је, чак и суверенитет Ирана. Само су демократе аплаудирале овом делу. Говор је, као и читава посета, био налик на ходање по жици. Али на крају се ипак свима допао. Само је један републикански конгресмен из Кентакија деловао изнервирно кад је твитовао: ,,Француски председник је социјалистички, милитаристички, глобалистички научни паничар“. Шта год то значило.
Дошло је време за финално питање на Макроновој седељци са новинарима у згради Универзитета Џорџ Вашингтон. Скоро да је време да се укрца на свој авион и оде кући. Да ли му се Трамп заиста толико свиђа колико се постарао да остави такав утисак током претходна три дана? Да ли је веза између два тако очигледно различита човека заправо стварна?
Макрон се нагнуо преко ивице фотеље, али не зато што му је због питања било непријатно на било који начин. ,,Слушајте“, рекао је. ,,Ја имам свој начин изражавања симпатија“. Његови гости се осмехнуше. ,,А Доналд Трамп има свој. Два стила су се сад помешала“, закључио је Макрон, уз смех пристуних.
,,Обојица смо дисиденти у нашим политичким системима“. Обојица су председници, обојица су као аутсајдери победили на изборима. То их повезује. Два аутсајдера су успела да постану најмоћнији људи у својим земљама. Обојица воле камере и уживају у доброј представи. Различити су колико год је то могуће, али су некако упркос томе прилично слични.
Макрон мора да иде. Устаје, осмехује се и рукује са свима у соби. Потом одлази, свестан да је поново победио.
Јулија Амалија Хејер
Превео Војислав Гавриловић
Извор: standard.rs / spiegel.de
