Оно што се јуче догодило на београдским изборима не би баш могло да се назове класична изборна победа. Оно је више био политички масакр изгубљене и безидејне опозиције.
Гарнитура деривата Демократске странке и остатак комбинација и коалиција свега и свачега потучен је до ногу на извесно изненађење чак и најгорљивијих СНС аналитичара. По обичају, чим су схватили да су (опет) угасили, жути и остали опозиционари кренули су да хистеришу и оптужују разне ”факторе” за свој најновији дебакл, па су тако: криви грађани што их је изашло само 50% уместо 90 (а ти што нису изашли сви су гласачи опозиције него их је мрзело, или су били спречени, или су изашли претходно вече па су преспавали цео дан, или нешто четврто, пето, шесто..); крив је снег који је мало падао ујутру, а било је и хладно па је то омело изборни процес; крив је Миле Додик који је гласао у Београду и тиме на неки начин (!) наштетио опозицији; криви су Пинк и Информер зато што ”испирају људима мозак” (јер да њих нема сви би гледали Н1 и Ал Џазиру, читали дневни лист Данас и били ”просветљени и продуховљени”); криви су СНС активисти зато што су анимирали, звали, јурили своје бираче, па ови нису имали прилику да ескивирају изборе упркос хладноћи; крив је Вучић (он највише) зато што ”лаже и обмањује наиван народ”, а исти му верује већ седму годину заредом (како време лети..) и сваки пут добије изборе и ”никад ништа не испуни”, али народ му, ето, и даље верује, па он опет добије; криви су и неки пакети који су наводно дељени, новац, послови, привилегије и бенефиције.
Много је криваца, само слабашна, губитничка опозиција није међу њима, јер како би ”интелектуални, кругодвојкашки крем београдског друштва”, ”узвишену демократску урбану елиту” могла да победи армија ”ботова и сендвичара, неписмених, крезубих и примитивних СНС-оваца, а да то буде регуларно и фер (фер по политичким правилима и критеријумима – разуме се).
Е па, ”господо” из опозиције, у праву сте, донекле. Нису вас победили ”ботови и сендвичари”, то јесте истина. Победили су вас паметни и способни људи, већи играчи него што ћете ви икада бити. У пар потеза су вас матирали, навели вас да губите живце и правите погрешне потезе, да скинете маске и покажете своје право лице, да уђете у лавиринт па се у њему изгубите. Надиграли су вас и победили – убедљиво и заслужено. Док сте ви седели по београдским кафићима подсмевајући се ”Вучићевим сељацима” и убеђујући сами себе у сопствену ”изузетност”, они су радили; док сте ви непрекидно и простачки пљували и нападали власт по друштвеним мрежама, они су радили; док сте ви у предизборној кампањи већ славили одлазак ”диктатора” са власти, они су радили. Онда су дошли избори и они су добили већину у престоничкој скупштини, а вама оставили места у кафићима и испред компјутера да наставите да омаловажавате и вређате, кад већ толико уживате у томе.
Да сте паметни, честитали бисте победнику, а онда сели и мало се запитали зашто сте хронични губитници, можете ли нешто да научите од оних који вас нон-стоп остављају у прашини? Да сте паметни..али нисте..
