Била је то планетарна сензација кад је Кока-кола 1985., након 99 година више или мање исте формуле, лансирала свој нови производ „Нову Колу“.
Мало је коме, међутим, било познато да је сасвим нови производ компанија у тајности лансирала још четири деценије раније, „Белу Колу“, и то по изричитој наруџби, у најстрожој тајности, за највећег совјетског ратног ветерана, генерала Георгија Жукова.
Марк Пендерграст написао је у књизи „За Бога, домовину и Кока-Колу“ да је газирано пиће у Другом светском рату био артикал који је као мало шта друго био у стању да подигне морал. И то на обе стране фронте. Због тога, било је то пиће којег је увек било премало.
На једној аукцији у Италији Пендерграст је забележио да је једна боца достигла цену од 4.000 долара.
„Видео сам једном приликом четворицу врло високих официра како су отварали боцу Кока-коле“, написао је један војник у својим белешкама, „као да је реч о боци кордон роугеа из 1929.“
Пиће је постало синоним за САД, симбол слатке демократије, односно зашећереног империјализма. У зависности од тога где је боравио онај који ју је пио. Кока-кола је имала успеха код свих и до краја Другог светског рата, подигла је 60 пунионица широм Европе и Пацифика, неретко иза непријатељских линија. Један од највећих обожавалаца Кока-кола био је генерал Двајт Ајзенхауер,одговоран и за снабдевање америчких трупа, али и за представљање тог пића генералу Жукову.
Генерал, а касније маршал, Георгиј Жуков био је најодликованији војник у СССР, жестоки вођа који није имао милости према никоме, који је прво одбранио Москву од у историји незабележеног налета Хитлерове ратне машинерије, који је потом уништио Хитлерову војску око Стаљинграда, сломио опсаду Лењинграда и на крају нацистичку војску прогонио све до Берлина. Онај који је таквог човека упознао са Кока-колом био је управо Ајзенхауер.
Двојица генерала јако су се поштовала, па му је тако амерички колега првом приликом наточио своје омиљено пиће. Совјетски генерал тргнуо је из чаше онако како би то учинио и са, примера ради, вотком, због чега се на тренутак загрцнуо од навале мехурића у нос, а Ајзенхауер се смејао.
Рат се убрзо завршио и Жуков је повукао своје везе код Американаца како би наручио још. Проблем је био то што је Кока-кола била забрањена у СССР и што би Стаљин био јако незадовољан да је дознао да његов главни генерал у толикој мери цени један од главних симбола империје свог идеолошког непријатеља. А бити онај којим је Стаљин незадовољан, никада није било добро ни по здравље ни по живот. Жуков је зато имао посебна упутства за своју тајну наруџбу.
„Нипошто не сме изгледати као амерички производ. Не стављате то у оне боце смешног изгледа. И промените боју“, захтијевао је Жуков.
Наруџба је ишла, не би човек ни данас веровао, преко самог председника САД Харија Трумана, тако да је он лично ангажовао једног од главвних људи Кока-коле за Европу Младина Зарубицу да нађе хемичара који ће пићу променити боју у пиће савршено бистру попут вотке и потом га паковати у обичне боце с црвеном звездом петокраком.
„Моја прва пошиљка Жукову била је 50 пакета. Бела кока-кола за црвене Русе. Била је то дубока, мрачна тајна“, сведочио је пуно година после Зарубица.
Тајна није откривена чак ни 1957. кад га је Никита Хрушчов присилно пензионисао. На тржиште СССР Кока-кола је легално дошла тек 1985., исте године кад је у САД лансирала Неw цоке. У 2014. чак ни санкције западних земаља Русији нису биле у стању спречити да две милијарде паковања Кока-коле нађу пут до 589 милиона потрошача у Русији и 28 суседних земаља.
А све је почело са само једном муштеријом и наруџбом од 50 пакета.
Прочитајте још: ГЕНЕРАЛ ГРОФ МИЛОРАДОВИЧ: Неустрашиви ратник, Србин који је владао Русијом, спалио Кремљ и био највећи кошмар Наполеона!
Извор: Еxпресс.хр