Остао сам дужан текст о Ноћним вуковима, или, пак, досад није било потребе писати о нечему што се подразумева, односно, за шта сам веровао да се подразумева и довољно зна- можда Вукови нису оно најбоље међу нама али свакако јесу они који најбољем теже!
Што се мене тиче сасвим довољно да их с поносом зовем- браћом, јер браћа јесу!
Не чуди ме хистерија која је на сам помен Ноћних вукова завладала у оној отужној творевини званој БиХ (без наше Републике Српске, разуме се) и што су Александра Залдастанова далеко познатијег као Хирург и Сашу Савића, брата Швабу ставили на црну листу и забранили им улазак у државу насталу на терору, српској крви и патолошкој мржњи према свему под светом сенком крста, али ме запањује колико неки у Србији реже и кидишу на помен најчувенијег мото клуба, Хирурга, Швабе и остале браће!
За поменуту квазидржаву, генералног дистрибутера терора и терориста за Балкан, а богами и много, мнооого шире, Ноћни Вукови, Хирург, Шваба, сва остала браћа, сваки помен заветног јединства Србије и Русије- представљају смртну опасност јер, авај, превише миришу на тамјан, воштанице, литургију, причест, част, незаборав зла учињеног према српском народу за који је страдало и стотине браће Руса, добровољаца у минулим ратовима, али, рекох, тужно је што једнако мисле и неки безумници одавде, говорећи о њима као о бахатим и обесним мотористима, ваљда рачунајући да су сви на двоточкашима налик оним америчким протувама из Анђела пакла, или, што је вероватније, ваља им оправдати душу продану за мање од шаке долара и веру да Бог живи у Белој кући…
А, шта су, заправо, ко су Ноћни вукови?
Рекох, браћа! Мотористи – да, заправо, заљубљеници у та чуда која никад нисам волео, признајем, али пре свега људине који уопште не претендују да то буду, већ то јесу!
Александар Залдастанов Хирург је челни човек Вукова, изузетно утицајан у Русији, Путинов пријатељ, наизглед груб и зајебан лик али надасве ретко чиста и добра душа!
Знам, познајем га, баш као и брата Швабу, Доктора, безмало све који чине огранак Ноћних вукова у Србији и који су једнако „зајебани“ на први поглед, уколико је тај поглед пун предрасуде и осуде зато што нису тек прљави, пијани и масни бајкери, већ људи на мотору с идејом и мисијом!
Вукови су најпре и понајвише лучоноше православља, морала, принципа, части и поштења!
То их и квалификује за чланство у братство а не јачина или модел макине коју седлају и баш то их чини толико „страшнима“ и неподобнима тамо где би неки да утихну јеванђеља, литургије, молебане, причести…
Као такве сам их и упознао, има томе безмало деценија, и заволео! Не као мотористе, то није, понављам, мој пар рукавица, већ као људине које су стајале испред свог народа када је најтеже, а склањали се у страну кад ветрови утихну.
Радећи својевремено интервју са Хирургом остао сам затечен с колико љубави говори о Косову и Метохији док су га се још тад онолики одрицали овде.
Говорио је о нашој светињи као о својој колевци, пламтео је због страдања братског му народа и заклињао се да Ноћни вукови никада неће издати тај лакат божије земље дате нам као највећи благослов.
И нису! Знам, био сам, видео, стајали су српски и руски Вукови раме уз раме испред свог народа док је на Косову и Метохији врило!
Свог народа, јер нема за њих као и за свакога од нас разлике између два народа једне душе!
Знам, видео сам колико су тона хуманитарне помоћи сакупили за страдално Србље, колико су акција организовали да се помогне прогнаницима, колико су онако робусни и наоко груби суза исплакали стајући пред подивљале кфоровце док су батинали жене и децу!
Знам о Ноћним вуковима све што треба да знам- браћа су, свакоме!
Знам о Ноћним вуковима све што треба да знам- нису најбољи али најбољем теже!
Знам о Ноћним вуковима све што треба да знам- миришу тамјаном више неголи бензином оних чуда што кроте!
Знам о Ноћним вуковима све што треба да знам и због тога сам остао дужан овај текст, да би они безумници одавде знали- братство Срба и Руса благословено је од Господа, а ваша мржња према тој „пошасти“ од дубине ништавила вашег јаловог постојања!
Рекох и поновићу- не чуди ме хистерија оних који на сам помен Србије, Русије и православља оштре чакије, али ме запањује да им усред Србије неки терцирају у томе!
Заправо, ништа ме више не запањује јер одавно је овде човек човеку постао вук, али још има Вукова који су спремни да бране Србију од подивљалих курјака- оних Ноћних, благословених да моторима утру путе до самих небеса…
Михаило Меденица
Извор: dvaujedan.com
