Ситуaција која се створила око „тровања” Скрипаља, затим око напада на сиријску авиобазу Т4 те бесконачна западна хистерија у вези са „хемијским нападом” у Источној Гути – све то ни најмање није некакво погоршање ситуације. У питању је тотално безумље. А знате ли ко се најео буника? Није у питању безумље елита – већ друштва.
Прегледајмо површно западне портале: свуда су нескривени удари на Русију – што санкцијама, „допингом”, дипломатски, што ударима на имиџ. Ипак, последњих месец дана напади су достигли до сада невиђени ниво, који заиста личи на припреме пред војни удар. Демонизација противника увелико се већ проводи најгрубљим методама, то јест баш онаквим каквим је и дужна да дејствује пропаганда ратног времена: као на траци смењују се лажи без икаквог покрића, конструкти којима није потребна додатна фантазија или полирање. Девиза западне ратне пропаганде је само једна: „што чешће, што јефтиније”.
У случају Скрипаљ сви смо се чешали по глави и питали се: зар је могуће да се једна Британија спустила на ниво тамо некаквог Занзибара? Зашто је на тако груб и глуп начин изведена цела представа? На крају крајева, лажите људе са мало такта, на леп начин. Чини се да више нема потребе за „лепим”, није то време. Кад је ратно стање – ратни је и квалитет.
НА ЗАПАДУ СВИ СВЕ ВЕРУЈУ!
Или, на пример, случај „хемијског напада”. До данас су већ сви на Западу упућени у тему ко су ти „бели шлемови” [1], који редовно на тацни доносе западним медијима потребан број жртава разврстаних по полу, боји и старости. „Бели шлемови” су професионални студио црне пропаганде. Ипак, из неког болесног разлога – на Западу сви верују! Све верују!
Све то заједно нам говори о једној ствари: друштва западних држава су се пребацила на војни колосек, а на њему ће, као што нам показује украјински пример, некритично и беспоговорно веровати у све што им сервирају – било да „цивили пуцају на себе” или „да су заробљеници сами себе подвргавали мучењима”.
Али у том случају долазимо до парадокса: ако се просечан становник Запада већ помирио са чињеницом да ће ускоро почети велики врући рат са Русијом, због чега га та чињеница не плаши или барем мало не мучи? А требало би да му не да мира, још како би требало!
На овом месту би требало подсетити да су у прошлости амерички и европски народи често показивали и своју правдољубиву страну. На протестима против Вијетнамског рата окупљало се и по неколико стотина хиљада људи, пацифистички покрет временом није губио на снази иако је у сукобима са полицијом изгинуло десетине младих људи. И, сасвим разумљиво, није ствар била само у нежељи да се иде негде далеко у рат већ у потпуном схватању бесмисла те војне авантуре. Амерички народ у милионском броју реално је тада рекао „не” рату.
Прошле су деценије и отпор према ратовима је у западним друштвима и даље био и те како присутан. На пример, 2002-2003. године у Европи се одржавају протести против рата у Ираку, који у том тренутку још није ни почео, на којима се окупљају милиони људи. Милионски протести и поред тога што европске армије нису биле главне коловође у Ирачком рату.
То је демократски Лондон, молићу лепо! Овде имате подужи списак свих антиратних протеста у престоници Краљевства [2].
А шта се дешава данас? На крају крајева, постоји суштинска разлика између рата у Ираку и Вијетнаму и овог против Русије у Сирији. Да до таквог једног сукоба може доћи, руски МИП је отворено упозорио следећим речима: „Одговарајућим каналима смо упозорили америчку страну да војна дејства против Сирије под лажним изговорима, где се по позиву легално изабране владе налазе руски војници, могу довести до тешких последица”. То су речи руског представника изговорене на заседању Савета безбедности УН – на знање целом свету.
Дакле, разлика између поменутих ратова је у следећем – ови претходни су били неправедни, колонијални и бесмислени, а овај – може постати самоубиствени. Може се десити крај света! Макар и не био армагедон, био би то био веома велики рат, који би се, уз учешће свих родова војске, претворио у једну огромну машину за млевење меса. Дугачка туча без правила. Неће то ни мало личити на јурњаву за Садамом по пустињи.
ЧУДОВИШНО ПРОМЕЊЕНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Па где су протести и митинзи, где је друштвени шок, где је алармантни хор експерата!? Где су макар мало посећене демонстрације и акције. Макар на маргинама друштва. Где су?
Нема их!
Господе, није овде само о вама реч, Амери неразумни и Англи ускогруди – реч је о вашој деци, која ће поново поћи да гину у далек, дугачак и непотребан рат. Кажите нешто. Оставимо на тренутак ad acta питања о „кривици” или „агресивности” Русије. Из ког год угла посматрали, Русија није агресивнија од Хитлера, а са њим Америка две године није хтела да започне рат. Једноставно речено, реч је о инстинкту самоодржања. Куд се денуо тај важни инстинкт западног друштва?
Изгледа да на то питање постоје два очигледна одговора. Прво, психологија просечног Американца чудовишно се изменила за последњих 15 година; и то првенствено под утицајем интернета и друштвених мрежа, које су га привикле да се неодговорно односи према стварности. Родитељи те исте интернет генерације се и те како сећају вежбе „атомски с лева”.
Друго, просечни американац је толико чудовишно глуп, и изгледа да не може да појми колико дуг, крвав и непредвидив може постати рат када га водиш са јаким противником, чак и ако се тај сукоб не дешава на територији Америке, већ негде далеко. Кореја је давна прошлост, Вијетнам је успешно заборављен и препакован у „херојску” верзију, Ирак и Авганистан су скоро па бескрвни ратови, и изгледа као да нико не може да се супротстави Америци, која је great again and forever. О, колико им дивних открића спрема дух просвећења!
На крају, сви заједно смо се нашли у свету у коме се већина људи на Западу понаша као да их баш брига да ли ће сутра почети Трећи светски рат. То је страшно, а не игре политичара. Јер политичари увек једним оком меркају шта ради гомила.
Григорије Игнатов
Превео Зоран Драгановић
Извор: standard.rs / jpgazeta.ru
Напомене:
[1] Студио белих шлемова – https://riafan.ru/1032429-siriya-v-centre-provokacii-v-set-utekli-foto-iz-semochnoi-studii-belykh-kasok-v-vostochnoi-gute
[2] Антиратни простести у Лондону – https://en.wikipedia.org/wiki/Protests_against_the_Iraq_War
