Жарко Видовић историчар из Сарајева, сведочи да је чувена песма “Ђурђевдан” настала у возу смрти за Јасеновац, а овај историчар је био у том страшном логору 1942. године.
Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду. “6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: „Ајте Срби, Ђурђевдански уранак“ – још увек се живо сећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.“На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо“ – сведочи Жарко Видовић.
На Ђурђевдан, гладни и жедни Срби били су транспортовани у сточним вагонима, возом у логор на “ђурђевдански уранак” и онда је у једном тренутку један Сарајлија почео да запева: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени-Ђурђевдан је…”
Усташе су због ове песме затвориле шибере, а затвореници остали збијени један уз другог без ваздуха.
Од 3.000 затвореника само је 2.000 њих преживело тешко путовање.
Извор: opanak.net
