Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног живота?
Рус Алберт Андијев, који је као добровољац бранио тадашњу СР Југославију на граници са Албанијом током НАТО агресије 1999 године, имао је снажну поруку за све Србе.
Његово херојство и борба огледа се, поред осталог, у томе када га је терористички снајпер погодио у десно око, свој снајпер пребацио је на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид 100%.
„Сећам се 1999 године, у рату и одма после рата. Имали сте насмејана, сретна лица, пуна наде. Гледао сам вас, и знао сам да нас могу уништити али победити не.
А онда сте изабрали неког ко на овај или онај начин уништава све што Србин значи у земљи Србији, продаје оно о продаји чега наши преци нису ни размишљали, проглашава поразе за победе, тамниче патриоте, а у небеса диже дезертере, болеснике морала и реда, и осталу малоумну стоку од људи…
Сад више не видим срећу на вашим лицима, иако је рат одавно у прошлости. Видим намргођена лица пуна понизности и страха, неспособна да се боре против оних који су им одвојили месо од коске и бацили коску као псу луталици, али способне да се побију због те коске са браћом својом.
Па где ли је нестао народ коме ни рат није могао да отме наду, народ који није падао онда кад је другима живот на коленима био појам нормалног живота?..
Где сте СРБИ моји?!! Дали вас је преко ноћи неко отео и заменио народом који нема ни памћења ни части у себи?
Верујте ми, тешко ми је кад вас видим на коленима, јер се још увек сећам како сте живели и гинули пре -стојећи, са осмехом на високо подигнутој глави.“
Извор: Альберт Ахсарбекович Андиев
