Прођоше београдски „судбоносни” избори које је опозиција најављивала протеклих годину дана. Као и на другим „судбоносним” изборима, од 2012. године, резултат је исти. Александар Вучић и Српска напредна странка убедљиво побеђују, а опозиција, у каквој год формацији и са којим год кандидатима да изађе, доживи фијаско. На изборима за Скупштину града Београда који су одржани прошле недеље листа „Александар Вучић – Зато што волимо Београд!” освојила је апсолутну већину одборника са 44,99 одсто или 366.461 гласом. То је за 37.877 гласова више него што је Српска напредна странка освојила на изборима у свих 17 општина 2016. године или за 15.359 гласова више него на градским изборима 2014. године. Тако је Српска напредна странка „судбоносно” освојила највећу подршку грађана Београда коју је икада имала, а опозиција је доживела „судбоносни” фијаско.
Не само да је СНС освојио готово 30 одсто више гласова од најјаче опозиционе листе, већ су Демократска странка, Двери, Доста је било, Српска радикална странка, Демократска странка Србије, Бели Прелетачевић и анархистички покрет, чији је симбол жута патка, остали испод цензуса.
Највећи губитник избора је Демократска странка која после 26 година сада није парламентарна странка у Београду. На овим изборима изгубили су 108.000 гласова у односу на изборе 2014. године јер су тада освојили 126.000 гласова, а данас 18.300 гласова. Београдски избори су показали да грађани кажњавају политичаре и странке које их потцењују. То су управо радили кандидати опозиције, од Ђиласа и његовог бившег помоћника Шапића до Весне Ракић Водинелић. Готово сва њихова обећања била су да ће њиховим доласком на власт у Београду скоро све постати бесплатно – јавни превоз, вртићи, уџбеници, станови за брачне парове… Само су недостајали бесплатни такси превоз или шишање. Ђилас је причао да ће повећати плате запосленима у здравству, школству и полицији, иако Београд нема законске надлежности у тим областима нити може да утиче на висину плата.
Ипак, међу свим тим бесмисленим обећањима победио је Ђиласов бивши помоћник Шапић који је обећао да ће протерати стране туристе из Београда. Исте оне туристе који су у 2017. години оставили у Београду око 750 милиона евра од 1,2 милијарде евра колико су донели у Србију.
Грађани су гласањем јасно показали да не желе да подрже преваранте који их потцењују лажним и нереалним обећањима. Када смо код потцењивања бирача како другачије назвати Ђиласов покушај да поново узме власт када је као градски одборник у последње четири године присуствовао само једном заседању од 43 седнице Скупштине града!?
Градски одборник Ђилас није био присутан када се расправљало о 1.760 одлука важних за функционисање града. На седнице није долазио али је сваког месеца уредно примао 10.000 динара одборничке надокнаде, односно укупно 585.422,86 динара бруто. Попут њега, понашали су се и други одборници опозиције јер од 22, колико их је било, на седнице је долазило пет или шест. Није долазило ни четворо Шапићевих одборника, као ни Ђиласова заменица Татјана Пашић. Били су редовни само на благајни.
Да ли ти људи стварно верују да могу да дођу пред грађане и кажу како четири године нису имали времена да једном дођу на седницу градске скупштине и заступају их, а сада од њих траже да им дају власт? Како могу да освоје власт они који у току целе кампање нису отишли ни у једно село или приградско насеље у Београду? Они који, како сами кажу не желе да „прљају ципеле” и „живе на ’Твитеру’”, не знају да ли Заклопача и Врчин имају воду, да ли Батајница, Алтина или Калуђерица имају канализацију, да ли сви грађани Звечке имају превоз, да ли су Јајинци добили нову здравствену станицу, да ли Сурчин има Дом културе или да ли је град финансирао пластенике у Великом селу.
Ти делови Београда за њих не постоје и тамо, по њима, живе грађани другог реда. За разлику од њих, Српска напредна странка није само грађанима понудила наставак пројеката које је започела и нове пројекте попут изградње метроа, два нова моста и два тунела, већ је за свако насеље припремила програм, подсетила грађане шта је све урађено у њиховом месту у току последње четири године и представила шта ће бити урађено у наредном мандату.
Бирачи су могли да виде да ми не бринемо само о фасадама, уређењу пешачких зона, асфалтирању путева, канализацији или водоводу већ и о проблемима сваког насељеног места у Београду. Чак и тамо где не можемо тренутно да решимо неки проблем грађани виде да нам је стало да се пронађе адекватно решење. Управо је у томе кључ велике победе Српске напредне странке. Показали смо бригу за људе, њихове проблеме и понудили решења. А зашто опозиција пропада, најбоље показује изјава Драгана Ђиласа који је обраћање новинарима после затварања бирачких места почео реченицом „да не зна изборне резултате”. Тада је једино у кампањи био искрен. Нити је имао људе на бирачким местима, нити су га интересовали резултати јер мора да броји гласове, нити га интересују проблеми грађана. Ту је да, као у „Великом брату”, ријалитију који је довео у Србију и емитовао га из Пионирског града, који је био намењен деци, покуша да још једном превари људе и прода неки трик, односно „хокус покус” политику у стилу „миш бели срећу дели”.
Горан Весић
Извор: politika.rs
