Убиство полицајца Пере Петровића 4. априла 1992. године наговестило је тешке дане за сарајевске Србе.
Петровића су у Станици милиције Ново Сарајево убили припадници паравојних муслиманских снага који су те ноћи организовано напали полицијске и друге важније објекте у граду и тиме показали ко је почео рат у БиХ.
Бобана Петровић, ћерка убијеног полицајца, каже да би волела да зна ко је уништио њено и сестрино детињство, пуцајући у срце њеног оца.
У ноћи 4. на 5. април 1992. године, паравојне муслиманске јединице Патриотска лига и Зелене беретке, усмеравани и помогнути од муслиманских припадника и руководилаца републичког МУП-а, покренули су акцију заузимања Сарајева. Једна од мета напада била је и Станица милиције Ново Сарајево, у којој се затекао и Перо Петровић са комшијом Далипагићем. Мада није био на дужности, привео је малолетнике који су обијали аутомобиле на паркингу испред зграде у којој је живео.
„Ту су га затекли припадници Патриотске лиге и Зелених беретки који су напали Полицијску станицу и убили га само зато што се звао Перо Петровић. Убијен је хицем у груди из непосредне близине“, рекао је инспектор МУП-а Републике Српске за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак.
Бобана Петровић, у то време 16-годишњакиња, сећа се да се њен отац јавио да ће остати у станици док попије кафу са колегом Лазаром Бојанићем. Нису ни заспали када је иза поноћи на врата стана зазвонио комшија Далипагић.
„И саопштава мами да је Перо рањен. Међутим мајка је већ тада осећала да се десило нешто страшно и говорила и вриштала да је Перо убијен“, каже она.
Из исказа Лазара Бојанића, те ноћи у Станицу милиције упала су наоружани, маскирани мушкарци који су њега и Перу одвели у подрум, а Далипагића пустили. Наредили су им да се лицем окрену према зиду и тражили им личне карте.
„Када је тај прочитао име и презиме Перо Петровић, рекао је ‘Такви су клали муслимане по Бијељини’ и опсовао. Тада је неко опалио метак. После пуцња, Перо се стропоштао до мене. А затим сам чуо како истрчавају“, истакао је Бојанић.
„Остало је непознаница ко је извршилац тог кривичног дела, али је јасно ко су налогодавци и ко је предводио напад на станице. И то говори ко је и на који начин почео рат у Сарајеву и БиХ“, изјавио је Тушевљак.
Тек после пет дана породица је преузела тело Пере Петровића. Испред мртвачнице на Кошеву, Зелене беретке отварају ковчег и говоре да и њих треба побити. Уз помоћ тројице Периних колега успевају да крену, али их на излазу из Сарајева поново заустављају наоружани и маскирани.
„Истерали су нас из аута, кренули да провоцирају, поговото ову двојицу полицајаца Срба, а нама говоре да ће нас за „мезе“, да би то волели… Међутим, Адил Бабић рекао је прво њега да убију па да раде са нама шта хоће“, додаје она.
Тек после енергичне интервенције Периног колеге Адила Бабића, Зелене бертке пропуштају породицу Петровић са ковчегом ка српској територији. Иако је сачињен Извештај о почињеном кривичном делу ратног злочина, убиство Пере Петровића никада није добило судски епилог нити у Окружном тужилаштву Источно Сарајево нити у Тужилаштву БиХ.
