У последње време поједини албански медији са Косова и Метохије нарочито обрађују тему српско-руских односа, инсистирајући на информацијама које добијају из често непознатих али “поузданих“ извора према којима Руси праве војну базу у Прешеву, затим нуде Србима “кримски сценарио“ за Космет, али и подржавају Србију да пошаље војску на Косово и Метохију. Један од најпознатијих албанских војних аналитичара Рамадан Ђехаја, бивши генерал ЈНА, недавно је изјавио да КФОР, полиција и тајне службе морају бити у приправности јер Србија, подржана од стране Русије, планира да пошаље војску и жандармерију у северне делове Космета како би заузела стратешки важне положаје, али и да се иза свега тога крије руски план да продре на Балкан преко Србије.
“Јасно је да руски план да продре на Балкан кроз Србију сада постаје све изводљивији. У овом контексту подела Косова, нарочито српски покушај отцепљења, постаје све јаснији.“, рекао је Ћехаја. Очигледно, потребно је представити Србију као продужену руку Русије на Балкану, а узимајући обзир српско-албански сукоб, јасно је да ће се на мети “руске руке“ прво наћи Албанци са Космета. Албанију и Космет је захватио посебан облик русофобије: док се у Албанији говори о покушају Москве и Београда да преко својих агената и потплаћених хоџа, историчара и политичара из Тиране подигну православну револуцију у Албанији, на Космету се говори о спремности Србије да изазове рат како би остварила властите, али пре свега руске циљеве на Балкану. Православна црква у Албанији је након смрти Енвера Хоџе и кризе која је уследила после тога доживела препород: обновљена је именовањем архиепископа и синода, изграђено је много богомоља, поседује и свој дијагностички центар “Благовести“ у Тирани, служба се одвија на грчком и албанском језику, обухвата четири епархије Тирана-Драч, Берат, Ђирокастра и Корча. У Драчу постоји Богословија која је основана 1996, а до тада су се богослови углавном школовали у Грчкој. Албанска православна црква се данас налази на дванаестом месту у диптиху православних цркава и има ранг архиепископије, а највише Албанаца православне вере живи у јужним деловима земље и Тирани. Ипак, више од педесет одсто Албанаца из Албаније се изјашњавају као муслимани, око десет одсто као католици, а седам одсто као православци. Управо се из тог разлога инсистира на “православној револуцији“ и верском рату који прети овој земљи, а који ће повести Руси и Срби.
“Није могуће да се заврши лоше прича која је усмерена против једног народа, јер је то херојски народ који је преживео геноцид током два века сукоба. Ово не знају ни шпијуни псеудоисторичари, ни хоџе које плаћа Београд већ столећима, ни корумпирани албански политичари који хоће да подигну православну револуцију у Албанији, ни руски агенти који помажу Саљију и Башину да дестабилизију земљу.“, тврди Спартак Нђали, политичар из Тиране.На Косову и Метохији је ситуација је много другачија, јер се ради о територији на којој се преостали српски живаљ свакодневно бори за опстанак. Кад год се говори о оснивању Заједнице српских општина, албански политичари и медији тврде да се ради о покушају Србије да на Космету направи нову Републику Српску, као и да је идеју о подели Космета и размени територија подржавају Руси. Како је објаснио Енвер Хоџај,заменик Рамуша Харадинаја, коментаришући изјаву Ивице Дачића о подели Космета, да када “Дачић говори о подели Косова говори у име руских интереса“, као и да се његове поруке “не односе само на Косово, него и на Босну у служби руских интереса на Балкану“. Оно што се да приметити јесте да причу о Србији као продуженој руци Русије на Балкану обавезно прати прича о стварању велике српске државе. Едита Тахири, бивши министар за дијалог, тврди да Србија “покушава да отвори тему размене територија, промене граница, зато што мисли да има могућност да створи Велику Србију“, као и да “ Србија уз помоћ Русије намерава да подели Косово“. На први поглед или прво слушање, ова изјава звучи контрадикторно зато што не прете Срби померањем граница на Балкану, него управо Албанци. Међутим, русофобија међу Албанцима на Космету није ништа друго него маска за србофобију. Русофобија је попут вируса захватила Балкан, нарочито након кризе у Украјини. Русофобија већ дуго функционише као систем Запада према Русији, но, треба имати у виду да се не ради само о борби Запада против Русије, већ се ради о покушају окретања словенских и православних држава чланица ЕУ и НАТО против Русије. Кад је Албанија у питању, слободно можемо говорити о томе само у обрнутом смеру, но, када је у питању Космет, а нарочито положај Срба на Космету, реч је о нечему сасвим другачијем: међу Албанцима на Косову и Метохији не постоји русофобија, јер је Русија превише далеко од Космета, постоји само србофобија, јер косметски Срби и даље представљају “реметилачки фактор на Косову“. Што је већи притисак на Србију да на овај или онај начин призна самопроглашено Косово, то је на Космету русофобија у порасту. Ствар је више него јасна: косметски Албанци се из петних жила труде да докажу да су “најпроамеричкија држава на свету“ како вели Вљора Читаку, амбасадор тзв. Косова у САД, а да најлакши начин да то докажу јесте да се представе као они који бране Балкан од руског утицаја. Отприлике, ствар је врло једноставна-дајте ви нама Републику Косово, а потом и Велику Албанију, ми вам гарантујемо да ћемо сачувати Балкан од Руса. Како? Врло једноставно, па Србија је продужена рука Русије на Балкану, ако нам допустите да сатремо Србе, рачунајте да сте у неку руку победили Русе, бар на Балкану. Србофобија, што би рекао Милорад Екемчић, јесте само речица која се улива у море русофобије. Косметски Албанци, односно њихови политички представници, просто желе да прескоче ту речицу, не би ли, правдајући се тобожњим страхом од Руса, коначно протерали косметске Србе са њихових огњишта.
М. Ћурчић
Извор: vidovdan.org
