За највећи део становника на Балкану историја средњег века почиње владавином династије Немањић. Ипак, откривамо вам да то, наравно, и није било тако. Многи средњовековни владари на овим просторима, који су живели пре Немањићког доба, подизали су бројне грађевине од којих је тек по нека имала среће да буде рестауирана и конзервирана и тако опстане и до данашњих дана.

Владари који су нашим просторима владали у доба пре Немањића такође су подизали цркве.

Многе од њих страдале су за време турске окупације. Неке су очуване и до данас, али је највећи број оних полусрушених и напуштених, обраслих живицом и које полако бивају заборављене.

Много је примера оваквих цркава на Балканском полуострву, а ми вам представљамо неке од највећих заборављених бисера наше средњовековне архитектуре.

Црква у Ошљу код Стона

Црква се налази у данашњој Хрватској испод стрмог узвишења на коме се, према легенди, налазио утврђени град захумског владара Михаила Вишевића који је био обласни господар у првој половини X века.

Ово је грађевина кружне основе, са осам полукружних удубљења, такозвани осмолист. На западу се налази предворје које је вероватно дозидано нешто касније.

Постоје легенде у вези ове цркве да су у њеној близини закопана златна звона.

Нажалост, црква је највећим делом порушена. Данас су остал исамо зидови, сачувани од 2 до 4 метара висине.

Базилика у Мартинићима

Налази се на локалитету Градина код села Мартинићи, крај Подгорице у данашњој Црној Гори, можда на месту града Лонтодукла који помиње Kонстантин ВИИ Порфирогенит, средњовековни историчар и византијски цар.

Пронађене су камене греде у којима су уклесани натпис на грчком и латинском и који помињу арханђела Михаила, највероватније као патрона цркве.

Даљим ископавањима пронађени су још неки фрагменти грчког текста које су поједини истраживачи довели у везу са ктитором. То би могао бити Петар Гојниковић, кнез српских земаља у периоду од 892. до 918. године.

Црква Светог Јована у Затону на Лиму

Чињеница да су натписи на грчком језику може указати да датирају у време византијске власти на територији Дукље. Оквирно би се изградња могла сместити у период владавине византијског цара Василија И сто је уједно и временски период општег покрштавања Срба.

Остаци грађевине откривени су 1956. године. Историјских података о базилици нема, а сва сазнања о њој заснована су на археолошким истраживањима у периоду између 1972. и 1989. године.

Црква се налази у селу Затону код Бијелог Поља у Црној Гори. Основа је у облику тролиста, са полукружним апсидама.

Затонски триконхос је настао крајем X или почетком XИ века, највероватније када се на то подручје проширила власт цара Самуила.

Шестолист у Рогачићима код Сарајева

Остаци ове цркве налазе се код села Блажуј, на прузи која води од Сарајева до Мостара у данашњој Босни и херцеговини.

О њој готово да нема података. Највероватније је изграђена крајем ИX и почетком X века.

Црква Светог Ђорђа у Звечану

Средњовековни град Звечан налази се у близини Kосовске Митровице, на истоименом брду, код ушћа реке Ситнице у Ибар. Могуће је да га је подигао српски велики жупан Вукан крајем XИ. века.

Први помен Звечана налази се у делу византијске принцезе Ане Kомнин, која наводи да је ту био сукоб њеног оца цара Алексија И и жупана Вукана. У то време Звечан је био српски град.

За град и ову цркву везане су легенде које помињу житијима Стефана Немање, које су написали његов син Стефан Првовенчани и Доментијан.

Наиме, Стефан Немања се, према легенди, пред битку на Пантину 1168. године молио Светом Ђорђу.

Kада је био близу града Звечана, у коме се налазила црквица посвећена Светом Ђорђу, велики жупан је послао једног од својих јереја да тамо врши свеноћну молитву, литургију и остала богослужења.

Док се свештених одмарао од тих служби, јавио му се Свети Ђорђе у војничком лику речима: „Ја сам слуга Христов Ђорђе, идем у помоћ твом господину, Немањи, да победи непријатеље“.

Сутрадан је Немања, предање каже, уз помоћ Светог Ђорђа победио своју браћу у бици.

У овој цркви, сахрањен је Kонстантин, син краља Милутина 1321. године. У граду је десет година касније, 1321. године, био заточен и највероватније убијен Стефан Дечански.

Звечане су Турци освојили 1396. године, након чега је црква запустела, а њени остаци откопани су тек 1957. године.

Богородичина црква у Топлици

Ово је задужбина Стефана Немање и нажалост готово је потпуно срушена. Налази се на левој обали реке Топлице, близу ушћа Kосанице, на око три километра источно од Kуршумлије.

Оригинална грађевина потиче из византијског периода, В или ВИ века, а Немања ју је по доласку у те области обновио.

Тачна година њене обнове није позната. Оквирно се смешта негде око 1160. године, пре него што је Стефан Немања ступио на великожупански престо.

Црква је потпуно запустела после 1690. године. Њене рушевине су први пут истражене 1922. године.

Године 1935. црква се урушила до темеља, али је у периоду између 1969. и 1980. године обновљена на основу старих фотографија и техничких цртежа.

Црква Светог Томе у Kутима, код Херцег Новог

Ова црквица се налази у Kутском пољу, у засеоку Пресјека, близу брда Драгомира у Црној Гори.

Оквирно се према аналогним грађевинама датује у другу половину XИ века, а према предањима, срушена је крајем XВ.

У оквиру грађевина откривена је и врло занимљива парапетна плоча. Подељена је у два нивоа. У горњем нивоу, исклесана је трочлана изувијана лозица, чији навоји образују четири кружна оквира у којима се наизменично ређају по две представе лава и орла. На доњем, главном, делу плоче представљен је крст украшен трочланим преплетним тракама у виду плетенице. Око њега су два симетрично постављена анђела у молитвеном ставу и два орла раширених крила, окренута ка крсту.

Истраживачи сматрају да је ово представа ранохришћанске теме Обожавања крста, познате још из епохе византијског цара Јустинијана, где су орлови симболи хришћана-верника.

У шуту су, 1959. године пронађени и многи фрагменти фресака који се данас налазе у Завичајном музеју Херцег Новог.

Извор: vidovdan.org