Почетком деведесетих, предводио је студентске демонстрације против режима тадашњег председника Слободана Милошевића. Дипломирао је ваздухопловство на Машинском факултету у Београду. Радио је као новинар и један је од оснивача „Радија Б92“. Пратећи бившу супругу, која се усавршавала на фактултету у Прагу, Ђилас одлази у Чешку и почиње да тргује телевизијским правима на емитовање. Учланио се у Демократску странку 2004. године. Био је директор канцеларије председника Бориса Тадића. Постаје градоначелника Београда 2008. Његов мандат обележиле су различите контроверзе, укључујући увођење новог система јавног превоза „Бус плус“, изградња Моста на Ади, принудно исељавање Рома испод Газеле. Његов градски менаџер Александар Бјелић се тренутно налази под истрагом због сумње на злоупотребе у вези са реконструкцијом Булевара краља Александра.
Због доминанте позиције на тржишту оглашивача, могао је да утиче на уређивачку политику медија у земљи, како пише у извештају Савета за борбу против корупције из 2011. Ђилас је, у интервјуу за KРИK, признао је да је финансијски помогао оснивање многих медија, па и дневног листа „Пресс“, али је негирао да је био његов власник. „Не постоји медиј у Србији који се оснивао, а коме није помогла ’Дирецт медиа’ Ја сам понудио помоћ и KРИK-у па сте ви одбили. Свака новина која се оснује добије од нас ’припејменте’ и ми им помогнемо у тих првих шест месеци, годину дана. Ако они направе медиј од тога, порасте вредност рекламног простора, ја зарадим. Уколико пропадну, ја на томе изгубим.“ Док је био на власти развио је своје послове и увећао богатство, а његове фирме тих година имале су приходе и до 80 милиона евра годишње.
Доласком Српске напредне странке на власт, градска скупшина разрешила га је дужности и убрзо на чело града поставила Синишу Малог. Ђилас је од тад био градски одборник али није присуствовао ниједној седници градске скупштине. Објаснио је да њен рад види као „изругивање демократије“. Био је председник ДС-а од 2012. до 2014. и председник Kошаркашког савеза Србије. Пред крај прошле године враћа се у политику и одлучује да поново покуша да постане градоначелник. „Сматрао сам да имам две могућности – или да одем одавде или да се борим. Сви који овде живимо треба да се боримо“.
Пристао је да за KРИK говори јер сматра да имовина функционера треба да буде транспарентна. Ипак, на поједина питања, бурно је реаговао. „Мени се можда неће увек допасти то што ћете ви радити, али је суштина да, ако тога има што више, то је боље за ову земљу. Волео бих да неки људи иду и корак даље и објасне како су стекли ту имовину.“
Извор: krik.rs
