То што је РТС у директном програму (уживо) цензурисао наступ Горана Весића у емисији „Упитник“, тако што је тонац спуштао реглер и смањивао тон како би се чуо само глас Драгана Ђиласа , „риђобрадог гусара рекламног и сваког другог јавног ТВ простора у годинама жуте диктатуре“ – за ову државну телевизију није ништа ново нити сензационално! Навикли су се они да буду послушници разних моћника…
Чуди само податак, да уназад неколико година они упорно иду „уз длаку власти“, као да им је досадила она Вукова крилатица о рушењу „ТВ Бастиље“, па су решили да буду Сервантесов Санчо Панса, али са Ђиласовим копљем окренутим наопачке?! Неће нам ваљда замерити, или се недај боже увредити, јер су они навикли на погрде и увреде, гађања јајима… И ништа их до сада није дотакло или ти избацило из колосека. Они су, народе, чврсто решили да буду искрена и директна медијска подршка опозицији. Каква год она била? И нема везе што су и даље на државним јаслама! „Брат Ђура ће им опростити што су га тукли“!
Сведоци смо двадесет и више година како се ова најгледанија, а самим тим и најсугестивнија телевизија на српским просторима користила у вођењу највише политике. Колико је била битан елеменат за рушење власти или пак за одржање на власти! Ова телевизија је током последњих тридесетак година једина имала двоструку улогу: била је револуционар и контрареволуционар! И народна срећа и несрећа! Као они Сократови коњи:у трци заједно бели срећа и црни несрећа! И час први иде испред другог, час онај други претрчи овог првог…
Почетком деведесетих година прошлога века Вук Драшковић и СПО су јуришали на ову телевизију називајући је „ТВ Бастиљом“! Вук је рачунао, ако сруши ову телевизију, срушиће и главно упориште Милошевићеве власти. Он није успео. Али, зато су успели његови опозициони следбеници десетак година касније. И за ДОС(ОВЦЕ) је државна телевизија била „ТВ Бастиља“. Нису је додуше запалили као Савезну Скупштину, али су скоро линчовали њеног директора. Само пука срећа и мало разума је спасило живот Драгољубу Милановићу пред налетом распојасане руље жељне крви и освете за свој лош живот…
И од тада, ова иста државна телевизија је, опет била у истој служби: државне власти. Само после 5.октобра 2000.она је била у рукама ДОС(ОВАЦА)… Јавни сервис је само за трен био револуционаран и опет се вратио на старо: опет је постао ( боље рећи остао) „Бастиља“: само овога пута, са неким другим људима на власти. Упорно, тврдокорно скоро две деценије чува спомен и сећање на досовске револуционаре… Па, иако они одавно више нису на власти, понајвише због личних интереса, а много мање због било каквих идеолошких заблуда – јавни сервис тврдокорно цеди последње атоме медијске снаге не би ли своје некадашње лажне револуционаре опет вратио на власт. Хоће опет да буду и они лажни револуционари… Сервантеса нема на видику, али зато Санчо Панса има колико хоћете…
А, кад не могу да заобиђу у живим емисијама представнике највише власти у држави и Београду, онда чине очајничке потезе као овај о коме сада причамо: спуштају реглер, да народ не чује глас сопствене државе пред налетом тајкуна, који се јавно хвале „кућама на Сењаку“…
П. Ј.
Извор: embargo.rs