Буди Мојсије, Славиша. Узми штап и раздвој вишедеценијски муљ океанских размера, све Аркане, Булиће, Фаљије, кладионачирске лобије, три за три, прелазе од бистрог, здравог поточића српског фудбала.
Буди цар Душан, Славиша – донеси законик и сеци уше корумпираним судијама, руке тренерима који гурају татине синове уместо талентованих, ноге онима који воле из 2-1 и 7 плус.
Буди Ганди, Славиша – покрени марш искрених и честитих, али миран и достојанствен. Води босоноге против фудбалске империје зла.
Буди Давид, Синиша – стави у ту бирократску праћку каменчић и гађај у чело тог хибридног, деценијама системски храњеног антиспортског Голијата.
Буди Бошко Буха, Славиша – пришуњај се бункеру у коме људи у сивом, из митраљеског гнезда на нишану држе фудбалску нејач.
И све то буди одмах, Славиша. Нећемо ти опростити ако будеш секунд каснио. Нећемо ти опростити вероватно ни ако све то урадиш на време.
Добро, истина, Славиша урадио се по коју тричаву ситницу – подигао инфраструктуру на најбољи ниво у региону уз стална улагања; направио услове за репрезентацију каквих нема на Балкану, тако да ти и вицешампиони света завиде; довео ВАР на праг Србије; дигао регуларност на тај ниво да УЕФА нема замерки….
Јеси, Славиша. Али, не занима нас, све да си и Мојсије, Цар Душан, Ганди и Бошко Буха истовремено.
Не занима нас, јер ми све знамо и умемо боље, осим онога што ти и твоји упорно чините: радите и стварате.
А, зашто би и радили? Паметнији смо, овако из фотеље. Професија – критичари. И не одустајемо од тога! Твој грех је, Славиша, што ниси као ми. Ко је видео то, функционер, па ради?
Томо Ловрековић