Датум 15. март није изабран случајно. Историја сведочи да је овај дан кроз векове био обележен драматичним догађајима, издајама, крвавим обрачунима и сменама власти. Они који данас у Србији позивају на протест тог дана нису га изабрали без дубљег разлога. Сваки детаљ је пажљиво испланиран, а симболика коју прате може открити шта се заправо жели постићи.

Јеврејски Шушан Пурим обележава се 15. марта, дан након празника Пурим, који слави победу над непријатељима и симболично представља освету и елиминацију противника. Поред тога, дан раније, 14. март, биће пун месец, а историја сведочи да су управо овакви дани често доносили крваве инциденте, сукобе и немире. Они који организују протесте рачунају на енергију овог периода и верују да ће моћи да изазову политички земљотрес који би водио ка њиховом крајњем циљу – рушењу власти и преузимању државних полуга.

  1. марта 44. године пре нове ере, на Мартовске иде, убијен је Јулије Цезар. Он није страдао у борби, већ од руку својих најближих сарадника, што је овај датум учинило симболом издаје. Они који данас организују протесте очекују да се слично деси и у Србији – да се унутар државног система појаве људи који ће се прикључити њиховој борби и довести до рушења власти изнутра.
    Поред Цезара, 15. марта је и дан када је последњи руски цар Николај II абдицирао. То је био почетак краја царске Русије и почетак болшевичке револуције, која је довела до рушења једног поретка и успостављања новог. Овај детаљ није занемарив, јер су многи политички покрети у Србији везани за западне центре моћи инспирисани управо револуционарним моделима рушења власти.

Због свега овога, није случајно ни то што је симбол ових протеста – крваве шаке. Тај знак је директна порука, која показује да је крајњи циљ насиље, било симболичко или стварно. Крваве шаке су позив на обрачун, оне представљају изазивање хаоса, рушење институција, промену поретка по сваку цену.

Иако они који стоје иза ових дешавања можда верују да ће успети у својим плановима, историја учи да је народ тај који одлучује, а не они који верују у симболе и игре у сенци. Србија је већ пролазила кроз тешке моменте, али је увек налазила снагу да их превазиђе.

Молимо се да у овом времену превирања не буде српских жртава, јер српски народ је већ довољно изгубио. Време је да се брани мир и да се не дозволи да било чији страни сценарији одведу земљу у хаос.

Милутин Недељковић / Васељенска