Скупштина првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ телефонским договором у петак, 3. јула 2020. године одлучила је да следеће године организује свечано обележавање 20 година од оснивања прве „Ћирилице“ (2001-2021). У зависности до тога какво буде стање у Србији у вези с опаком короном, свечана седница овог првог удрружења за заштиту угроженог српског писма биће одржана на Дан оснивања 15. фербруара 2021. године или на Дан Ћирилила и Методија 24. маја, што је крсна слава прве „Ћирилице“.
Друга одлука Скупштине прве „Ћирилице“ је да се 2021. година прогласи „Годином ћирилице“ у Србији и изван Србије међу Србима. „Ћирилица“ предлаже свим „ћеркама“ „Ћирилице“, истог или сличног скраћеног имена, да и оне све прогласе следећу годину „Годином ћирилице“ и да све „ћерке“ појединачно такав предлог упуте новом Министарству културе чим оно буде успостављено после овогодишпњих избора.
Много је разлога да се наредна 2021. година прогласи „Годином ћирилице“ . Споменућемо само један, кључан разлог. Ни после 14 година од усвајања Устава Србије и Члана 10. у њему, који је вратио српском ћириличком писму апсолутну сувереност у српском језику, још није усаглашен с Уставом ни Закон о службеној употреби језика и писма, па се заступљеност ћирилице у српском језику и данас једва задржава у јавности на десетак процената у односу на латиничко писмо које није уставно писмо у оквиру службеног српског језика у Србији. У Србији, дакле, преовладава, због неусаглашеног закона с Уставом, национално писмо једне Србији данас суседне дражаве. То је преседан какав остатак Европе и света данас не познаје. Таква неуставност и неуредност дражве и народа у вези с матичним језиком и писмом забележена је до сада само у временима окуапција српскога народа у 20. веку.
Драгољуб Збиљић
