– Колико знам, убила је седморо или осморо деце. Можда и више, не знам. То нико у селу не зна. Полиција је нашла четири леша. Остали су, прича се и даље ту негде закопани. Она је у кући сигурно, лежи. Покуцајте јој на врата.
Комшиница Славице Глишић, чедоморке из села Превешт код Рековца, показује на оронулу, наизглед напуштену кућу. Прилазимо опрезно и затичемо језив призор. На стотине разбацаних, искоришћених женских уложака. Зашто?
– Нема ко све у селу није лежао од мушкијех с њој. И данас лежу. Буди бог с нама чије је све дете поништила.
Без обзира што сад има више од 50 година, мештани Превешта одају да Славица сваке вечери има “госте”: Она се тако издржава, не зна за друго. Ваљда више не може да затрудни – кажу они.
Одговор је вероватно са друге стране врата са којих се зелена фарба одавно ољуштила. У тами своје собе налази се једна од најозлоглашенијих жена у Србији. Жена која је убила сву своју децу. У исту собу, обично ноћу, свраћали су мушкарци из села и околине. Млађе је, наводно, примала у постељу да их „одшколује“, а старије за новац. Данас се прича по Превешту, да мушкарци са којима није „легла“, могу да се изброје на прсте једне руке.
Куцамо, али са друге стране је тишина. Затим, тек чујно шушкање, кораци. Ту је. Али врата се не отварају.
– Славице, Славице, Славице!
Нема одговора. И после много покушаја да је дозовемо, иста тишина.
Баш ме чуди да није ту, баш сам је малопре видела. Можда спава – довикује комшиница, једна од ретких становника Превешта, која је пристала да разговара с нама о немилим догађајима који су уздрмали ово мало место надомак Јагодине.
Ипак, замолила је да остане анонимна. Не жели проблеме.
Виђала сам је често трудну, али никад нисам видела ниједно дете. Сви у селу су знали да нешто није у реду, причало се да су била мртворођена или удављена у потоку. Кад сам чула да је убијала децу, рекла сам јој да ми више не улази у кућу. И до дан данас је тако остало. Страшно је то што се дешавало. Велика трагедија – прича комшиница сузним гласом.
„ПОНИШТИЛА“ ЈЕ СВУ СВОЈУ ДЕЦУ
Славица је први пут, сматра се, остала трудна 1985. године. Имала је непуних 20 година. Девет месеци касније родила је дете. Истог дана, према сопственом признању, у полусаграђеном свињцу поред своје куће, задавила је своју бебу. Како је рекла, помогла јој је мајка.
– Не верујем у то. Мајка јој је била јако болесна. Отац јој је био добар човек, радио је у надници. Саградио им је кућу, свињац, куповао посуђе и намештај. Она је успела све да уништи. А од домаћинства да направи дечију гробницу – одмахује главом Славичина комшиница.
Након бројних трудноћа и сумњивих нестанака деце, мештани Превешта су пријавили Славицу за чедоморство. Ћутали су годинама. Ипак, сећају се дана кад је полиција дошла да ухапси Славицу. Био је 17. мај 2004. године, а озлоглашена чедоморка била је под сумњом да је убила више од једног детета.
– Било је то око Спасовдана. Дошли су из полиције да траже лешеве. Она им је прво рекла да иду у шљивик изнад куће. Кад тамо нису ништа нашли признала им је да су деца сахрањена у дворишту и у кући. Кад су нашли кости ставили су их у џак и однели да се сахране – објашњава једна комшиница.
Полиција је тог дана пронашла посмртне остатке четири бебе. Два скелета била су похрањена у шерпикоја се налазила у свињцу, а један у самој кући, у соби коју нико није користио. Четврти леш никад није пронађен, али се сумња да је у негде у дворишту. Ипак, комшије верују да је Славица усмртила седморо или осморо деце.
– Не знам тачно број, али знам да је била трудна више од четири пута. Нико не зна колико је тачно беба убила. Штета што није оставила макар једно дете у животу, да је чува сад под старе дане – крсти се комшилук.
Славица је на суду признала да је, како је рекла “поништила” своју децу.
– Последњи случај догодио се 1. маја 2004. Нисам успела да га спасем, дете се удавило у плодовој води . Троје деце сам изгубила раније, 1986., 1989. и 1990. године. Погрешила сам тако нешто више не бих поновила – рекла је тада Славица Глишић.
ШЕСТ МЕСЕЦИ ЗА ЧЕДОМОРСТВА
Сутрадан по хапшењу полиција у Јагодини пустила је Славицу Глишић на слободу, јер нису имали довољно елемената да би јој одредили притвор. Годину дана касније, Славица је осуђена на две године условне казне и шест месеци затвора. Најпре су је обележили као умно заосталу, али су лекари утврдили да је потпуно ментално здрава. Славица је одговарала само за једно, последње убиство, јер је утврђено да су остала дела застарела.
Испред продавнице у Превешту затекли смо неколицину мештана. На сам помен Славичиног имена, окрећу главу. Мрште се. Већина одбијаја да прича о томе, као да се плаше да ће се злочини поновити.
– Уместо да постанемо познати по нечему лепом, Превешт је заувек завијен у црно због ње. То што је радила то је њена ствар, туђу децу није дирала. Зато су сви и ћутали, кад су се злочнини догађали. Прошло је више од 10 година од тад, оставите се тога – мрште се становници овог села.
САМОУБИСТВО У СЛАВИЧИНОМ БУНАРУ
Најстарији мештани се сећају још једне трагедије која се догодила у дворишту Глишића. Заправо прва комшиница ове породице једног јутра је дошла испред бунара који се налази у њиховом дворишту и скочила у њега.
– Сећам се да је мој муж утрчао у кућу и рекао: Видео сам Милеву како се изула испред бунара Глишића и скочила унутра. Погинула је на лицу места, јадна жена – прича Славичина комшиница.
Ивана Недић
