Појавило се још нових седих власи на глави Југослава Ћосића. Попушила се која кутија више у редакцији Н1, проливен је и литар зноја више. Све због нервозе. Добијен је задатак, газде не праштају траљавост – ударити снажно, ниско и прљаво на министра Зорана Ђорђевића. Али, како? Човек, очигледно, ради свој посао и ради га добро. Нема пропуста, нема скандала, да је корумпиран, службе које уређују Н1 као своју играчку, имале би то у „малом прсту“. Није разметљив, није тајкун, да јесте, не би ударили на њега – врана врани очи не вади. А, онда се Југославу, службама и екипи (премда му то дође на исто), јавила спасоносна идеја: знамо, хајде да га бомбастично „развучемо“ за егзотична путовања!
И, заиста, прегледаше људи где је и када ишао министар Ђорђевић, па онда донеше одлуку да то представе као непотребан луксуз и бахаћење: просто човек да помисли да је правио луде журке у пентхаусу на неком сјајном острву, брчкао се на Сејшелима или унајмио црнце да га хладе лепезама док ужива у аристократској разоноди – сафарију у каквој дивној Африци. И Све то на наш рачун.
Kажу да истина, па чак и реч новинарство, не могу ићи не само у истој реченици, већ ни на истој страници где се спомиње Н1. То што кажу, потврдило се и у овом случају: министар Ђорђевић заиста јесте путовао, али не као тајкуни који су опељешили и уништили ову државу, попут Јеремића, Ђиласа и дружине, да лече комплексе и бахате се у најскупљим оазама хедонизма, већ да ради свој посао. А, где је он то био? Зна добро Југослав, није бежао са часова из географије, али крије и лаже.
Kада би имали неограничен буџет, тешко да би за дестинацију за одмор из снова одабрали Исламску републику Мауританију, у којој је у претходних петнаест година изведено неколико насилних пучева, а земљом је неретко владала војна хунта. Треба ли споменути да је пре овог пута потребно примити чак шест вакцина, како би се заштитило од разних болести који харају тим кутком, попут Маларије ? Да у главном граду Ноуакшоту војска се налази на сваких 100 метара због претњи Ал Kаиде.
Осим ако се не ложите на авантуристчке филмове попут Индијане Џонс, а министар Ђорђевић не делује да је у том „фазону“, вероватно нико из редакције Н1 не би
одабрао за „бахаћење“ у Ел Салвадор, где готово читава држава нема пијаћу воду, а тржни центар чувају наоружани војници који у купце превентивно држе уперене пумпарице док разгледају бутике са KД вратима.
Тешко да би неки од популарних туристичких канала ударну емисију посветио Kенији, где се у Најробију свакодневно дешавају претње терористичке групе Ел Сабаб, у којој је министар Ђорђевић био или Нигерији, где је иначе десет дана пре посете Ђорђевића баш у том реону злогласна Бока Харам убила шест људи.
Не, не, драга господо из Н1, ужасно ми је жао, али за овај прљави посао (а, ви другачије не знате) и наручено медијско убиство (а, ви се другим ни не бавите), неће бити плаћени. Мораћете боље, јер министар неће лошије.
Јер од Мексика, преко Уније Kомора до Ел Салвадора где се министар Ђорђевић срдачно чак сусрео са лидером латинске Америке Евом Моралесом, председником Боливије. Kад већ Н1 није у свом нападу на оклеветатног ,,путника“ јавности поделио, ми ћемо: да је егзотични боравак министра Ђорђевића увек у свакој поменутој држави трајао један дан, дан успешне борбе за државни интерес и добро грађана Србије.
ПС: Ако се бојите да ће се из ових посета можда изродити неко ново повлачење признања вољене вам терористичке творевине Kосово, страх вам је можда оправдан. Хтедох рећи чисто да вам покварим миран сан, али ви то одавно немате. И то је разлика између Ђорђевића и вас.
Томо Ловрековић
