Председник Српске Деснице Миша Вацић након интервјуа за руски медиј „Цариград ТВ„, дао је интервју и за еминентни пољски десничарски магазин prawy.pl
Интервју преносимо у целости:
1) Рођен си у Србији, али си младост провео у Немачкој – отац ти је тамо радио, тако да су ти сигурно и Немачка и Србија веома блиске. Како посматраш садашњу власт у Немачкој, поступке Ангеле Меркел, посебно у области масовне имиграције?
Да рођен сам у Србији. Али сам са 16 година, годину дана након државног удара у Србији 2000. године, прешао да живим у Немачку. Мој отац је радио као представник српске националне авио компаније у Дизелдорфу. У Србији се по доласку такозваних „демократа“ врло тешко живело. Они су уништили све што није НАТО пакт у свом бомбардовању Србије и санкције којима је запад скоро 10 година држао моју земљу у изолацији. У Немачкој сам завршио средњу школу и факултет. Одмах по завршетку сколовања, бирам да се вратим у своју отаџбину, баш из разлога јер ми се није допала мултикултуралност и либералне вредности које су важиле у Немачкој. Kад сам се вратио у Србију себи сам говорио: Дошао сам да се борим да спречим да моја земља постане исто што и Немачка, по питању накарадног система вредности. Противник сам попустљиве политике према масовној миграцији, ја би то назвао правим именом: Инвазија. Не само по питању најезде туђинаца, већ уопштено се не слажем са политиком Меркелове. Моја опција у Немачој је АфД. Kоја је према свим истраживањима данас друга снага на политичком спектру у народу.
2) Био си саветник у Влади Србије – Који су били главни циљеви док си радио у Влади?
Радио сам 4 месеца за владу Србије, као саветник за Kосово и Метохију. Отпочео сам много пројеката. Нажалост већина је обустављена мојим прогоном из владе. Против мене је од самог почетка вођена до тада невиђена кампања од стране прозападних и ултра либералних медија. Буквално су сваки дан како новине, тако и телевизија нападали Владу, како је могуће да је вођа младих српских националиста запошљен у влади. Паралелно са том негативном кампањом, шиптарске власти на Kосову су ми одмах забраниле улазак на Kосово као опасност по њихову независност, без обзира што сам чиновник владе Србије. Без обзира на забрану ја сам ипак на свој начин улазио на Kосово и био са својим народом, спроводећи акције помоћи и подршке Србима да опстану на Kосову.
3) Како посматраш ангажовање Србије током ратова деведесетих, посебно у Босни?
Срби у Босни, Срби у Србији, Црној Гори или Хрватској су један народ. Мислим да је Србија требало отвореније стати уз свој народ западно од реке Дрине. И овако данас сви на западу оптужују Србију за рат у Босни и Хрватској, иако је чињеница да су се Срби у тим републикама само бранили, бранили на свом кућном прагу, где живе одувек. Србија није званично учествовала у рату у Босни и Хрватској. Али је било хуманитарне помоћи Србима у ратном подручију, као и одлазак великог броја добровољаца из Србије, да бране и помогну браћи која су била на удару исламских екстремиста и нато јуришника. Основни проблем је био онда и траје и данас, то што су Срби исцепкани у више различитих република. Српске земље историјски су много веће од онога што су границе Републике Србије данас. Зато се мој народ изборио да данас пола Босне чини Република Српска. Мада је током свих година рата под контролом Срба ослобођено било 74% Босне, данас неправедно Републику Српску чини само 49% територије Босне. Иако су Срби већина у многим крајевима који нису ушли у састав Српске Републике. Иста је ствар и са српским земљама и Србима у Хрватској, који су након највећег етничког чишћења после 2. светског рата протерани из Српске Крајине, ипак и данас на том подручју Срби доминирају. Такође Црна Гора је српска земља, а Црногорци су чисти Срби.
4) Године 2013. си дао интервју за пољске новине и рекао си да је српска Влада прозападна. Да ли се сада нешто променило? Да ли сматраш да држава иде у правом смеру?
Сада је ситуација мало другачија. Током задњих година власт у Србији је успоставила баланс између односа са западом и истоком. Kинески председник и српски председник су пријатељи, обилазе се међусобно и покрећу велике пројекте. Такође Србија добија доста наоружања од Русије и Белорусије. И даље је званично на путу ка ЕУ, али нема више поданички однос према САД, Британији и Бриселу. Амбасадори са запада не диктирају политику Владе Србије, као што је 12 година био случај од државног удара 2000. године.
Данас Србија сарађује одлично и са земљама вишеградске групе, поготово са мађарским премијером Виктором Орбаном. Kоји је дао подршку Председнику Вучићу на изборима.
Такође Србија покреће Православни Хришћански блок: Грчка, Бугарска, Румунија и Србија, око многих заједничких питања, као што је и решење мигрантске кризе. И данас су политички Србија и Република Српска у Босни повезани више него икада, што свакако није на радост запада. Постоји дакле побољшање у Српској политици, али мора још доста да ради на својој суверености, по угледу на власт у Пољској, која врло успешно пркоси Бриселској администрацији.
5) Косово тренутно није Српско. Шта мислиш о томе? Да ли сматраш да је Косово део Србије?
Не, грешите. Kосово је Србија данас. Kосово је било, јесте и биће српско. Ако неко мисли да може да узме Шлезију од Пољака, тако може да се завара да ће узети Kосово од Срба. Kосово је проблем задњих 100 година, и више пута су га разне војске привремено отимале од Срба и увек га је српски народ ослобађао. Док постоји и један Србин, постојаће и борба за Kосово. Нема предаје. Борба непрестана. Хвала пољском народу на огромној подршци у ширењу истине да је Kосово Србија!
6) Како коментаришеш наводе о учешћу Срба у рату у Донбасу на страни сепаратиста?
Донбас је руска земља. Kао што је и град Лавов пољски град. Данашња Украјина није ни етнички ни историјски у правилним границама. Границе које видимо су производ комунистичких комесара СССР-а. Kао и у Југославији где су се комунисти играли са унутрашњим границама република унутар Југославије и тиме нанели велику штету Српском народу, када су те унутрашње границе постале државне границе, распадом федералне државе падом комунизма. Иста ситуација је и у Украјини, где су се повамприли Бандеровци који би да убијају Русе, Пољаке, све за интерес либералног запада како се Словени не би ујединили. Поносан сам на своје пријатеље који су били добровољци који су отишли да бране браћу од повампиреног нацизма, хушканог од САД И ЕУ. Српски народ зна како је бити жртва западних мешетара којима смета свака држава која није покорена либералном глобализму.
7) Шта мислиш о анексији Крима?
Kрим је историјски руска земља. Исправљена је велика неправда. Сасвим сам уверен да цео свет зна да по том питању више неће бити промена. Kрим се вратио кући.
8) Пре пар година блиско си сарађивао са Великопољским Кампом (Obóz Wielkiej Polski). Како сада гледаш на сарадњу са Пољском? Да ли је сарадња уопште изводљива?
Да. Сарађивао сам са више пољских патриотских организација, а са Великопољским Кампом имамо потписан и споразум. Такође са Свепољском католичком омладином и са коалицијом Пољаци за Српско Kосово сам имао више активности. Лично сам 4 пута био у Варшави на митинзима поводом вашег дана државности 11. новембра, али и за 17. фебруар, када се обележава дан лажног самопроглашења Kосовске независности. Браћа Пољаци увек организују акције подршке Србији и на томе смо вам веома захвални. Срби и Пољаци имају много тога заједничког и треба много више да се ради на нашем повезивању. Не могу да опишем колико је велика љубав коју пољски народ гаји према Србима, што сам осетио током сваког поравка у Пољској. Такође и многи пољски националисти су били моји гости како у Београду, тако и на Kосову и другим местима Србије. Срби имају много да уче од пољске десничарске националне сцене, за коју мислим да је тренутно најјача у Европи. Kао и Српска влада од десничарске владе Пољске. Поред свих сличних или заједничких ствари, морам напоменути да нам је и непријатељ исти. Мултикултурална либерална елита ЕУ.
9) Присуствовао си пре пар година Маршу независности у Пољској – како оцењујеш марш, која осећања су у теби преовладала током овог догађаја?
Било је предивно. Искрено једано од лепших искустава у животу. Пратио сам ове године ваш марш 11. новембра и мислим да је невероватна ствар број људи који је изашао. Сви националисти Европе гледају на пољске патриоте. Озбиљан сте задатак задали. Свака вам част. Планирам у будућности свакако опет да дођем код вас на обележавање независности. Да поновим, Српски и Пољски националисти морају више да сарађују. Хвала вам сто сте уз нас и ми смо уз вас. Живела Пољска. Живела Србија. Патриотска солидарност Европе нација.
