Борци и ратни ветерани који су крварили за српске националне интересе од најзападнијих српских области до светог Косова и Метохије су након 5. октобра 2000. године на сваки начин били омаловажавани и потцењивани од стране марионетски успостављених власти. За наше ране и невоље није било слуха, ратне победе и херојски подвизи наше настрадале браће били су потискивани, забрањивани и потцењивани. Када су се демократска кола сурвала у политички амбис 2012.године власт је коначно кренула у позитивном историјском правцу исправљања нама нанете неправде. Велики број улица, школа и тргова у Србији почела су добијати заслужена имена српских јунака из ослободилачких ратова 1991-1999.године. Ратни ветерани са поносом гледају на споменике својим погинулим командантима и саборцима који сада красе наша насеља. Они који су забрањивали сваки вид патриотизма сада су одлучили да бивше ветеране које су годинама понижавали и вређали злоупотребе у јефтине политичке сврхе. Неће моћи жута господо! Не тако давно били смо најпотцењенија и најпрогањанија категорија у нашем друштву да би нас ви сада подмукло увлачили у некакве сумњиве протесте и дестабилизацију земље. Како сте без ветерана уживали током ваше власти, тако сада уживајте на сорошевским протестима без нас. Памтимо дуго и не заборављамо ништа! Живела слободна Србија!
