Добитник Нобелове награде за мир, демократа Барак Обама, водио је четири рата као председник Сједињених Држава. Његов наследник, републиканац Доналд Трамп, није хтео да повећава број жаришта на којима је присутна америчка војска. Стручњаци предвиђају да ће нови господар Беле куће покушати да постигне мир у земљи брзим победничким кампањама ван њених граница. У којим регионима света Џо Бајден може започети нове ратове?
Последњи наступ Мајка Пенса као потпредседника Сједињених Држава био је говор војсци у бази у држави Њујорк. Други човек САД подсетио је официре на латинску изреку: „Ако желите мир, припремите се за рат“. Мир Америци, судећи по изјавама Пенса, донео је Доналд Трамп, који за четири године није започео нови рат, повукао је трупе из Сирије и Авганистана – и истовремено усмерио средства из буџета за подршку Пентагону, чиме је вратио престиж војне службе.
Према Пенсу, Американци ће морати да се припреме за рат под новим председником. „2016. године наследили смо војску изморену сталним резањем буџета и истовремено принуђену на борбу“, подсетио је Пенс. Тако тешко наслеђе Трампу је пренео демократа Барак Обама, чији је потпредседник, као што знате, био Џо Бајден, победник текуће председничке кампање у САД.
Иран први на листи
„Наши војници нису видели пораст плата у десет година. Током тог времена, Иран се проширио по Блиском Истоку, а ИД је контролисао подручје веће од читаве државе Пенсилваније“ навео је републикански потпредседник неке од резултата владавине претходног кандидата Демократске странке.
Пенсова опаска о Обаминим присилним ратовима може се сматрати наговештајем да ће под Бајденом Сједињене Државе бити убачене у још једну харардску авантуру са „извозом демократије“, без икаквих гаранција да ће то довести до резултата које Вашингтон жели.
„Могао бих се донекле сложити са Мајком Пенсом. Ситуација у Сједињеним Државама је сада изузетно напета, а како би скренуо пажњу сопственог народа са унутрашњих проблема, Вашингтон може да започне рат. Где тачно? То су традиционалне вруће тачке које постоје вековима: Блиски Исток, можда и Централна Азија“, рекао је Владимир Џабаров, први заменик председника Одбора Савета Федерације за међународне послове.
Могуће је да ће демократе користити сценарио малог победничког рата, који „увек дозвољава пумпање патриотизма“ и делимично може да уједини подељену нацију, сматра генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов (РИАЦ).
„Поставља се питање: под којим условима ће америчко друштво сада подржавати војне акције? Под одређеним условима, Американци би, можда, подржали прецизне ваздушне нападе на Иран. Али – без копнене операције која укључује велики број америчких снага и, сходно томе, велики број борбених и људских губитака током рата против Ирана“, рекао је Кортунов.
Стручњак је признао да би држава која је географски ближа Сједињеним Државама, на пример, Латинска Америка, могла постати поприште мале кампање. Штавише, то би са малом вероватноћом могла бити Венецуела, рекао је Кортунов.
Венецуела и Никарагва
„Мало људи воли режим Николаса Мадура у Латинској Америци и Европи, у а Венецуели је јака опозиција. У теорији, зашто Американци не би бајонетима донели промену режима у ову земљу?“ – каже овај руски стручњак.
„Међутим, војна операција уклањања Мадура може бити само на терену, Латинска Америка је регион са богатом историјом партизанских ратова. С обзиром на довољан број безбедносних службеника који остају лојални председнику, у Венецуели ће започети герилски рат (герилски рат) и Сједињене Државе ће дуго бити заглављене у њему“, упозорава Кортунов.
Бајден ће као особа која прати јавно мњење покушати да избегне дугачке сценарије са непредвидивим крајем. Циљ краткотрајне кампање могао би бити политички нестабилна држава мањих размера од Венецуеле.
„На пример, Никарагва. Ако локална опозиција крене у активну офанзиву против режима председника Даниела Ортеге, Американци који су ушли у Никарагву мораће само да погурају опозицију како би сандинисти коначно били протерани из земље“, предвиђа Кортунов.
Имајте на уму да је управо Трампова администрација наставила претње из Вашингтона против Никарагве – још 2018. године тадашњи специјални представник америчког председника за националну безбедност Џон Болтон укључио је сандинистички режим у „тиранску тројку“ заједно са Кубом и Венецуелом.
Сомалија, Сахел, ЦАР, Тајвански теснац, Северна Кореја…
Генерални директор РИАЦ-а не искључује да и Сомалија може постати мета за тестирање способности америчке војске. То је можда и Централноафричка Република (ЦАР ) или једно изузетно нестабилно регионално подручје – Сахел, регија јужно од Сахаре која се протеже од Сенегала на западу до Судана на истоку.
„Међутим, Американци у Сахелу радије су поверили ствар Французима и сами стали иза њих“, додао је Кортунов.
„Што се тиче великих сукоба, постоји велика претња америчко-кинеских сукоба у Тајванском теснацу, у Јужнокинеском мору“, рекао је извршни директор РИАЦ-а.
„Могућа је ескалација сукоба око Северне Кореје. Ти сукоби могу бити резултат ненамерне ескалације – када се мали инцидент претвори у рат. Али ово је другачији сценарио, различит од опције да државе намерно негде започну рат“, објашњава Кортунов.
„Што се тиче војних операција, мислим да је Бајден томе склонији од Трампа који уопште није био ратник, већ пословна ајкула“, рекао је Фјодор Лукјанов, научни директор Међународног дискусионог клуба Валдаи, шеф Президијума Савета за спољну и одбрамбену политику. Према његовим речима, председник Бајден може „да изврши нешто попут повећања присуства на Блиском истоку, што ће подразумевати неку врсту војне акције“.
„Раније одлуке о повлачењу америчких контингената из Сирије, Ирака и Авганистана могу бити ревидиране“, рекао је Кортунов.
„Треба напоменути да је Вашингтон сада заузет у Сирији подржавајући Курде против турске војске у северној Сирији. Поред тога, централна влада Ирака у Багдаду врло је незадовољна америчким војним присуством у земљи, могуће је да ће америчке трупе ускоро бити премештене из централних региона на север – с циљем војне подршке ирачком Курдистану“, сматра шеф Уговора о ИНФ-у.
Не знају за другу методу
„Војни сукоби у којима учествују Сједињене Државе неизбежни су“, каже Евгениј Сатановски, председник Института за Блиски Исток, политиколог и оријенталиста.
„Америка не зна ниједну другу методу решавања унутрашњих проблема, коју сада има више него било кога од грађанског рата, са изузетком спољних сукоба. Војне операције далеко од граница земље не само да ће да одврате пажњу грађана од унутрашње политичке кризе, већ ће и војно-индустријски комплекс зарадити новац“, објашњава Сатановски.
Фјодор Лукјанов, ипак, закључује да војна активност САД неће бити великих размера, јер америчком становништву то очито сада није потребно.
Американци су гласали за решавање својих унутрашњих проблема – и прошло је време за бављење спољним експанзионизмом и, највероватније, неће бити у толико активном облику као што је било под Бушом или под Обамом. Као резултат, сматра овај стручњак, Бајденови војни напори неће донети ништа. Чак и ако жели да скрене пажњу становништва са унутрашњих проблема, то неће успети, јер је интерес становништва за спољне акције нагло опао, а забринутост због унутрашње ситуације нагло се повећала.
„Стандардна шема малог победничког рата за скретање пажње можда једноставно неће успети“, закључио је Лукјанов.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: