Србија мора у БРИКС, а не у НАТО и ЕУ, ту нема дилеме – каже адмирал Бошко Антић, дугогодишњи начелник Школе националне одбране, аутор многих текстова о српско-руском братству који говоре о помоћи и подршци коју је Русија нашем народу пружала кроз целу историју.
Као начелник је одшколовао 95 генерала и више од 140 пуковника који су 1999. учествовали у одбрани земље и оправдали оно што су научили у школи. За себе каже да је русофилија дошла из породице и средине из које потиче, као и код сваког другог човека што долази, а онда је, како каже, имао срећу да има добре наставнике у школама.
Бошко Антић је један од доносилаца Повеље српско-руског Братства.
У Повељи се каже: Српско-руско братство је наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет.
Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. У светлу овог новог света, и адмирал Антић даје своју оцену тога шта је српско-руско братство данас, који је његов значај, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо:
Српско-руско братство за мене значи институцију која ме подсећа на прошлост у којој су Руси и Срби заједно ратовали за слободу. Данас представља борбу против оних који воде рат против Православља и Словена, чији су представници Срби и Руси.
Нама је то одавно јасно.
Цела акција коју гледамо је јуриш на православље и словенско подручје у којој је главни циљ Русија и њен Сибир.
На жалост, један део нашег народа то не схвата – Руси су нама били у свим тешким тренуцима од Првог устанка до рата 1876, током Првог светског рата када су нам Дунавом слали огромну помоћ и нису ништа наплатили, а Французи су нам наплатили сваку пертлу… Па допринос Руса Солунском фронту! Учешће у ослобађању Југославије током Другог светског рата. Борбе на Сремском фронту и јуриши ка Дунаву где је Црвена Армија испољила посебно јунаштво. Подршка у послератном периоду и у последње време подршка у УН и спречавање свих акција против Србије и нашег народа. Мислим да сам овим набрајањем све рекао.
На жалост, има и противника томе – тој истини. Али, то су плаћеници, издајници против којих се морамо борити и морамо бити искрени.
Срби и Руси морају остати трајно велики пријатељи и надам се да се нико неће усудити да уведе санкције против Русије.
И да уведу, не могу да уведу санкције које ће подржавати српски народ, а он зна шта за нас представља Русија данас.
Ипак смо ми народ истог порекла, вероисповести и менталитета.
Наше братство треба пре свега развијати у политичким сферама, јер је много утицаја Запада. Даље, помоћ Руса у енергетици је немерљива и неопходна. Ми то морамо узвратити љубављу и поштовањем, придржавањем свих одлука које донесемо и не радити ништа тајно и иза леђа руском народу и руководству.
Потребно је да то што више објашњавамо младим генерацијама. Јер, срамота је да наши људи не знају колику су нам помоћ Руси пружили у Првом светском рату, колико је Руса погинуло у Другом светском рату и не само Руса него свих народа који ће после бити у СССР и данас Руској Федерацији. Да не знају за подршку коју имамо у УН… На томе треба инсистирати.
Да ли се наши односи довољно брзо развијају у свету који се мења? Треба их појачати, треба бити отворен! Мислим да је место Србије у БРИКС. То је организација која је привредног карактера, а не војног. Не силеџијског, као што су остале институције као што су НАТО и ЕУ, у којима нам свакако није место. Србија мора бити самостална и независна и водити политику која њој користи – политику братства са сродним народима и савезницима уз које смо током низа векова добијали ратове. А Срби и Руси никада нису међусобно ратовали и увек су се помагали колико се могло и колико је ситуација налагала.
Може ли Русија да нам помогне да се интегришемо у Нови свет? То зависи од нашег руководства колико је спремно да у пракси реализује оно што говори. Да што каже то и уради. Јасно нам је шта нам долази од оних који су нас бомбардовали и не могу да схватим да ту уопште има дилеме. Не може нам бити пречи пријатељ онај који нас је бомбардовао, убијао децу, уништавао народ и све оно што смо вековима стекли, од онога који нам је помагао да нам се то не деси.
Мислим да је ту све јасно. Али има једна народна: глувом је џабе говорити.