Оцена стања НАТО-а и ЕУ из перспективе Емануела Макрона, спекулације о америчким санкцијама Србији, наоружање региона, положај Срба у Црној Гори теме о којима смо разговарали са директором Евроазијског безбедносног форума проф. др Митром Ковачем.
Изненађење је била Макронова изјава да је „НАТО на самрти, а Европа на ивици понора“, али добар део јавности у Европи размишља на сличан начин као он, рекао је Ковач у емисији „Од четвртка до четвртка“. Та изјава је, према мишљењу нашег саговорника, израз нагомиланих проблема у оквиру ЕУ и НАТО-а, нарочито од доласка Доналда Трампа на власт у САД.
„Он није сагласан са глобалистичким пројектом света ни са тим да Америка буде мирођија у сваком сукобу, и у више говора је наговестио шта мисли о ЕУ, која се не понаша у складу са стратешким интересима САД. Видимо и да ниједан акутни проблем у Европи није на јединствен начин прихваћен од свих чланица ЕУ и НАТО-а. Са растом проблема нејединство ће бити видљивије и ако би дошло до неког регионалног рата, онда би то нејединство Алијансе и ЕУ било огољено“, нагласио је проф. др Митар Ковач.
Поново санкције САД?
После Томаса Гренела и Метјуа Палмера, Београд је посетио и Томас Зарзецки, који је задужен за спровођење Закона о супротстављању америчким противницима путем санкција, а све због куповине руског наоружања.
Ковач не сматра да би Србија поново могла да се нађе под санкцијама САД.
„Ако би се тако нешто десило, онда би Америка ишла ка насилном сценарију решавања проблема, што јој не иде наруку, јер су овде сада присутне и друге велике силе које нису маргиналне као што су биле 1999“.
Он наглашава да је некоректан однос да Америка уопште има емисара као што је Зарзецки.
„Непрекидне санкције сваком ко се супротстави интересима Вашингтона јесу пут да САД остану самоизоловане. Глобално, то је притисак америчког војно-индустријског комплекса који је у проблему због технолошког напретка Русије и Кине. Америка држи Балкан као битну тачку коју жели да држи под својом контролом, али је свесна да су све јачи корени и регионалних али и глобалних сила“, рекао је он.
Балкан се наоружава, а сви упиру прст у Србију
У односу на друге земље региона, Србија не одскаче када је реч о наоружавању — Румунија је у преговорима за куповину више стотина оклопних транспортера, тенкова, бројних ракетних система, Бугарска купује осам Ф-16, а од уласка у НАТО Црна Гора је склопила уговоре о куповини хеликоптера и оклопних возила у вредности од укупно 66 милиона евра.
„У димензији регионалних држава нико ником не ограничава колико ће ко купити наоружања, осим Америке. Није се чуо досад ни њихов глас зато што смо набављали средства која немају стратешки карактер. Сада, први пут кад се говори о противваздухопловној одбрани и њеном јачању и ефикасности против најмоћнијих ваздухопловства. Постали смо проблем посебно када се говори о С-400“, каже Ковач.
Он додаје да је долазак С-400 у Србију изненађење за Запад, јер они тај систем сматрају претњом за сигурност њихових ваздухоплова и безбедност Балкана.
У геостратешком смислу је битно да је С-400 дошао у Србију на начин на који је дошао, каже проф. др Ковач и наглашава да је очекивао да је могуће да се то деси, јер је то све натерало на размишљање.
„Отрезнило је оне који су га послали, јер су уочили потребу да опстану на Балкану, да легитимно афирмишу своје интересе, а са друге стране, пружена је информација НАТО-у да Србија располаже способношћу да рукује једним таквим системом. Наши људи су још 1999. били на обуци за С-300 и кумулацијом знања у овом међупериоду и обуци на С-400 сада владају способностима да могу оперативно да употребе тај систем“, рекао је наш саговорник.
Иако политичари, како Ковач каже, из неке бојажљивости дају изјаве да неће куповати С-400, он сматра да би то била велика срећа, не само за Србију него и за регион, како би се успоставио нови баланс безбедности у Југоисточној Европи, али и да би се смирио НАТО и стопирала његова визија похода на Исток.
Срби у Влади Косова или не?
Лидер Самоопредељења Аљбин Курти рекао је да ће Српска листа као победничка мањинска партија у будућој влади у Приштини имати министра, али да неће бити део владајуће коалиције. Директор Евроазијског безбедносног форума каже да је то класична самовоља приштинских званичника, а прави одговор би био да нисмо ни учествовали на изборима све док не буду под мандатом УН.
„Требало би се повући из институција и не прихватати никакву власт, као што су они радили према Србији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века“, рекао је Ковач.
Положај Срба у Црној Гори све гори
Проф. др Митар Ковач био је организатор округлог стола „Положај и проблеми српског народа у Црној Гори”.
Наводи да се појачава интензитет обесправљености Српске православне цркве, једне од кључних институција за опстанак Срба у Црној Гори.
„Проблем антисрпског покрета у Црној Гори датира од 1918. Данас се спроводи кампања да је српска војска била агресорска, а не спомињу да западно од Бара Црна Гора није постојала, као ни да Бока Которска није припадала тој држави. Од те далеке историје највише зла нанео је ипак комунизам, који је кроз братоубилачки рат, а после и Информбиро, уништио корене српства у Црној Гори, посебно кроз период комунистичке подобности и шефовања подобних комуниста“, каже наш саговорник.
Наташа Милосављевић
