Сиријци, Босанци, Македонци – то је радна снага коју запошљавају хрватски угоститељи који су открили каква су им искуства са страним радницима.
Иако је влада прво одбила да повећа квоте за увоз радне снаге у туризму, недавно је ипак попустила под притисцима угоститеља и повећала квоте за туризам и угоститељство за две хиљаде радника, и то са 10.611 на 12.611, с могућношћу ангажмана још хиљаду радника, а и те квоте су већ потрошене.
То смо данас чули од угоститеља који су послали апел влади за хитан састанак, наводећи да је туризам пред колапсом.
Председник Независног удружења угоститеља Марин Медак истакао је да Хрватска има највишу стопу ПДВ-а на припрему и послуживање хране на Средоземљу и једну од највиших стопа у Европској унији.
“Тражимо хитно смањивање те стопе на 13 одсто, као и укидање пореза на потрошњу од три одсто јер нас те стопе онемогућавају да адекватно платимо домаће раднике које желимо да запошљавамо уместо странаца. Налазимо се у пореским оковима који нам не дозвољавају развој и уништавају не само наш сектор него и туризам као кључну грану хрватске економије. Приход нам је кроз високе порезе и давања практички национализован, а сви ризици и обавезе остају нама. Наша иницијатива сада је прерасла у активну Kоординацију угоститеља Хрватске као резултат крајње потребе за променом”, изјавио је председник Независног удружења угоститеља Марин Медак.
“Желимо да запошљавамо домаће, али их нема”
И остали угоститељи са којима смо разговарали, као и председник Хрватског удружења туризма Вељко Остојић, рекли су нам да желе да запошљавају домаћу радну снагу, али проблем је, истичу, што ње једноставно нема.
“Угоститељи пре свега желе да запошљавају домаћу радну снагу. Међутим, у Хрватској нема радника, отишли су у иностранство. Свесни смо да плата није једини, али је свакако најзначајнији аспект за привлачење радне снаге. Желимо да повећамо плате, али и да побољшамо услове пословања. Треба смањити ПДВ на 10 одсто и смањити укупна оптерећења пореза и доприноса ”, рекао је Остојић.
Угоститељи траже пореско растерећење како би могли да нуде боље плате и тако привуку хрватске раднике који су отишли у иностранство јер у Хрватској, наводе, нема радника. Иако се влада редовно позива на то да на Хрватском заводу за запошљавање има хиљаде кувара, конобара и собарица, угоститељи се питају где су ти људи јер им се не јављају на огласе за посао.
То је рекао и Анте Влашић, председник Удружења угоститеља Дубровник и уједно председник Струковне групе угоститеља при Жупанијској економској комори. Он је власник ресторана у Дубровнику и запошљава странце из суседне БиХ.
“У Хрватској ми се на оглас за 10 радника јавила једна особа”
“Запослио сам неколико кувара и конобара из БиХ и јако сам задовољан њима. Ви не можете натерати некога да ради ако то не жели. Kажу да на ХЗЗ-у има пуно људи који би могли да раде у туризму, али рецимо кад сам ставио оглас за посао и тражио 10 људи, њих троје се јавило, а само је један дошао. Дакле, статистички, људи постоје, али их заправо нема. Нико се не јавља на огласе и једини спас је да доведемо неког са стране. Предност довођења људи из других држава је та да можете бирати особу каква вам одговара ”, рекао је Влашић.
Загребачки угоститељ и власник два ресторана у центру Загреба Дамир Јурковић је открио да је пре неколико месеци запослио брачни пар из Сирије који ради помоћне послове у кухињи и да је задовољан њиховим радом.
Осим њих, од странаца има запосленог и једног Македонца ког посебно хвали. Он, каже, попут хрватских радника, све разуме и споразумевање иде без икаквих проблема.
Разговарали смо и с Франзом Летицом из Загреба који осим кафића у Загребу, има и компанију за издавање бродова и јахти па нам је испричао да и он за бродове и јахте запошљава странце, зависно од тога одакле му долазе гости.
Запошљава скипере, хостесе, куваре и конобаре, а пази да његови клијенти имају особље које говори њихов језик било да су из Србије, БиХ, Македоније.
“Све зависи одакле долазе гости. Ако рецимо долазе из Уједињених Арапских Емирата, онда се морамо прилагодити тој култури. Ако су клијенти мушкарци, онда запошљавамо мушку радну снагу на броду, а ако су жене, онда запошљавамо жене јер је таква култура у УАЕ. На тржишту рада увек тражимо особе које задовољавају наше критеријуме”, рекао нам је Летица.
У задње време има доста клијената из Јужне Америке и Мексика. А има доста и Американаца, гостију из Јужноафричке Републике и Аустралије. Али ипак наводи да је, у односу на прошли, букинг за 30 одсто лошији и то због превелике цене везова у хрватским маринама.
Истакао је на крају да их је влада, повећањем ПДВ-а на 25 одсто, довела на руб и стагнацију туризма.
Истиче како би пореско растерећење довело до повећања плате радницима у туризму, али и осталим секторима јер би се, кажу, радиле бројне инвестиције на угоститељским објектима.
“Ако влада не смањи ПДВ, уништићемо једину грану од које живимо”
Kад је ПДВ у туризму био 10 одсто, тад се, каже, догодила експанзија угоститељских објеката, отворени су бројни нови објекти, а постојећи су уређени.
“Задње две године стагнирамо. Не инвестира се, не уводи се нова понуда, не запошљавају се повезане делатности. Пре би запошљавали керамичаре, столаре и остале струке које су исто имале добит од угоститељства. А где су тек добављачи хране, ОПГ-овци”, наводе Летица.
Председник Удружења угоститеља Приморско-горанске жупаније Ведран Јакоминић је на питање шта ће бити ако влада не послуша њихове захтеве и не смањи ПДВ, рекао да влада неће имати избора.
“Верујем да ако будемо квалитетно радили, да влада неће имати избора и да ће морати да спроведе пореска растерећења у туризму и угоститељству. Ако то не уради, урушићемо једину грану која нас може извући. Туризам треба да искористимо да покренемо другу грану, јер осталих грана, које би нас храниле, немамо”, рекао је Јакоминић.
