Руски економски утицај у Хрватској представља разлог због којег треба спречити Загреб да уђе у еврозону, сматрају западни политички аналитичари.
Улазак Хрватске могао би да угрози не само стабилност еврозоне, већ и будућност саме ЕУ, тврди за „Јуроњуз” стручњак за националну безбедност Теодор Карасик са америчког „Лексингтон института”.
Он је навео да су Руси и руски председник Владимир Путин спасили Хрватску да не постане нова Грчка (алузија на грчку дужничку кризу) након афере „Агрокор”.
Приходи „Агрокора” износе око 15 одсто бруто домаћег производа (БДП) Хрватске, а толико Лондон учествује у БДП-у Велике Британије.
Пропаст компаније је, како каже Карасик, могла да уништи хрватску економију.
Са око 60.000 запослених у југоисточној Европи, те годишњом продајом од 6,5 милијарди евра, распад ове компаније могао је да изазове домино-ефекат финансијске нестабилности широм региона.
Захваљујући Путину, то се није догодило. Акција спасавања завршила се одобрењем да две руске банке – Сбербанка и ВТБ – преузму 47 одсто удела у компанији, преноси „Јуроњуз”.
Тиме је, наводи Карасик, Путин добио индиректан утицај на хрватску економију, и на највећу компанију у бившој Југославији. Затим је „Гаспром” искористио проруску политичку климу и потписао десетогодишњи уговор о испоруци милијарду метара кубних гаса Хрватској сваке године.
Будући да је 70 одсто тржишта покривено, Хрватска више нема потребе за даљим увозом и тако је одвраћена од изградње алтернативне руте снабдевања гасом преко острва Крк, коју подржавају САД и ЕУ, а која је могла да поткопа руске енергетске интересе у Европи, оцењује Карасик.
Даље наводи и да је хрватско правосуђе корумпирано, и брине га „једва прикривени руски утицај” и чињеница да је „Гаспром” понудио да откупи МОЛ-ов удео у хрватском гиганту ИНА, а сличне понуде стизале су и из „Росњефта”.
„Хрватски гамбит” изгледа као део Путинове шире стратегије коришћења енергије као оружја у заокруживању Европе, сматра Карасик.
„Путинова стратегија тако се остварује у Хрватској, где је корупција правосуђа утрла пут руској финансијској и енергетској доминацији. Међутим, Европска унија и даље изненађујуће благонаклоно гледа на могућност да улазак Хрватске у еврозону само ојача временску бомбу у виду Путинове пузеће субверзије ЕУ” ,сматра он.
„У време кад је јединство ЕУ на тешком искушењу, а евроскептичне странке у успону широм континента, то би могло угрозити будућност Европске уније као пројекта”, закључује Карасик, преноси Танјуг.