Данашњи састанак коалиционих партнера у одлазећој Влади Црне Горе, одржан у Вили Горица, протекао је у мучној и камерној атмосфери као резултату јасне свести о доживљеном краху на изборима 30. августа. Такође, врло је интересантно да састанку нису присуствовали политички представници албанске заједнице, и то из простог разлога јер нису ни били позвани.
При томе, значајан део састанка је протекао у изношењу низа негативних коментара на рачун албанских представника, у чему је по оштрини предњачио лидер Социјалдемократа Иван Брајовић. Да је прешао сваку границу доброг укуса у изношењу дисквалификација најгоре врсте, било је више него очигледно, па му је видно изнервиран, Мило Ђукановић у једном тренутку наложио да престане да се понаша као да води састанак и да не губи из вида да понашање треба да саобрази политичком капацитету који поседује.
Међутим, од тих нервозних варница много је значајнији план који је овом приликом изложио Душко Марковић, констатујући да донедавне партнере из албанске заједнице треба казнити због “издаје” ДПС-ове власти и методама застрашивања их одвратити од преговора о уласку у коалицију са победницима на изборима. Марковић је тражио Ђукановићеву подршку за активирање репресивних механизама државних органа, пре свега кроз претње фингираним кривичним пријавама за различите злоупотребе, циљано слање пореских службеника и припадника криминалистичке полиције у локалне самоуправе у којима албански представници врше власт, итд. Посебно се снажан притисак планира на Назифа Цунгу из Форце и Фатмира Ђекаја из Демократске партије.
Марковић је устврдио да би заправо биле реактивиране афере које су већ пуниле новинске ступце, чиме би покушали да створе лажни утисак да су то редовне, а не изнуђене и уцењивачке активности државних органа.
На све ово је потпуно изостала реакција присутних политичких представника Бошњака, који су ћутке доживели спознају шта би и њих могло да чека уколико би окренули леђа ДПС.
Све у свему, био је то мучан и мрачан састанак, који је на прави начин осликао атмосферу безнађа, страха и међусобног неповерења донедавних коалиционих партнера.