Био је некадашњи новинар НИН-а и Дуге, Рајко Ђурић и он је испричао причу која се догодила давне 1982.године у Самодрежи код Вучитрна, где се према предању причестила српска војска уочи Битке на Kосову.
Пре 1999. године је живело двадесетак српских породица. Последња се иселила Даница Милинчић. Њеног сина Данила, убили су 1982. године на кућном прагу. Даница се сматра симболом страдања српског народа на Kосову и Метохији. О њеној голготи шира јавност мало зна.
Kрајем 1970-их, и почетком 1980-их владала је велика напетост између Срба и Албанаца на KиМ. У периоду 1970-1985 почињено је преко 2.200 кривичних дела (пљачки, физичких напада са тешким телесним повредама и убиствима) у којима су 92% случајева жртве били Срби.
Оштећени су упућивали жалбе државним институцијама САП Kосово и Метохија, и СФРЈ, детаљно наводећи проблеме са којима се суочавају и какве им опасности прете, али су их државни органи игнорисали.
Велике демонстрације Албанаца избиле су 1981. године. Они су првобитно тражили републику у оквиру СФРЈ, а недуго затим и незавносност Kосова и Метохије, односно издвајање из СФРЈ.
Руководство Републике Албаније је подржавало протесте својих сународника на Kосмету. У скоро свим српским селима на САП Kосову и Метохији осећао се страх и напетост, јер су Албанци Србима палили жито, летину, каменовали куће, прозоре, насртали на српску децу док иду у школу и сл.
Тешку судбину страдања српског народа на KиМ понела је и породица Милинчић.
Славољуба Милинчића убиле су комшије Албанци у јуну 1968. године. Претучен је металном штанглом, а убице су прошле некажњено. У Суду су Славољубовој жени Даници Милинчић рекли да бежи са Kосова и да нема никаквих права, а да је предмет њеног мужа „застарео“.
Породица Милинчић је упркос томе остала да живи, обрађује своју земљу и узгаја стоку на KиМ. Даница је имала три сина – Данила, Мирослава и Павла. Остали су да воде домаћинство након очеве погибије, али трагедија је тек уследила
Злочин без казне – убице на слободи, пресуда на албанском
Пресуда (у којој је наглашено да је убиство било са предумишљајем и да је уперено против СФРЈ) никада није доживела извршење, тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
Иначе, пресуда је прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој СФРЈ је био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.
Данила Милинчића, Даничиног сина, мучки су убиле комшије Албанци 02. јуна 1982. године.
Са мајком је појио краве када су на његово имање упала четири Албанца претећи да ће му одузети стоку. Оборили су Данила на земљу и почели да га физички малтретирају.
Мајка Даница покушала је да га заштити, али један из групе Албанаца, комшија Мухамед Мујо Ферат, док су остала тројица држала Данила, опалио је из пиштоља и устрелио га право у срце. Мајка Даница погођена је у раме. Убица је подврискивао да Kосово није Србија и да су они на земљи албанског председника Енвера Хоџе.
Данило је остао сироче када су му комшије Албанци убили оца Славољуба. Троје Данилове деце остала су сирочићи када су им комшије Албанци убиле оца. Најмлађи син није ни упамтио оца, јер је рођен после његове погибије.
Целу причу можете погледати у видео прилогу.