Тирана је главни град Албаније и центар среза. По попису из 1984. имала је 206.100 становника, претежно Албанаца, али и пуно Влаха, Цигана, Рома, Словена (Србо-Црногораца, Македонаца, Босанаца), Грка, Турака и других. Простире се на југо-источном крају истоимене равнице, између планине Дајти и Селитë е Малит на истоку, брда Иба, Краба, Саука и Селита на југу, брда Вор, Кашар, Ваћар и Узбериш на западу и оних Камзе на северу. Запрема једну површину од 31 км2, на надморској висини 110 м. Посред Тиране протиче поточић Лана, а северо-западно од града поток Реглата, кога обично називају Пррони и Тиранëс (Поток Тиране).
Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик
Преносимо вам у потпуности ауторски текст објављен на порталу “Таблоид“.
Град има значајну географску позицију, јер преко њега пролазили су и пролазе путеви, који везују данашњу јужну Албанију са северном, Драч (Дуррëс) и обале Јадрана са источном Албанијом и, преко њих, са Грчком, Македонијом, Србијом и Црном Гором.
Клима Тиране је блага. Ту се меша средоземна, у равном западном делу, са континенталном у источном, планинском делу. Средња годишња температура је 15 степени Целзијуса: у јануару 6,8, у јулу 23,5. Средње годишње падавине су 1.247 милиметара.
Богата шумама и водама, а и плодном равницом, она је од времена била погодна за становање, па је и настањена још у неолиту. Прастановници овог места, за које говори историја, су Пелазги, Трачани, Грци, Илири, Келти, Словени и други.
Из докумената видимо да су Словени освојили Драч 548. године нове ере. То значи да су се у Тирани инсталирали много година пре, ако не и пре нове ере, како то претендира академик, др Јован Деретић.
Албанци су из Румуније стигли у Албанију (област Мат, нешто северније од Тиране) у 11ом веку нове ере. Албански академик, проф. др Екрем Ћабеј претендира да су стигли 100 година касније, у X веку. Има и научника који претендирају да су стигли у 11. веку.
У 11. веку, пошто су се намножили и више их област Мата није запремала, Албанци су почели да излазе из те области и да настањују села око ње. Тада су сигурно стигли и до Тиране, која је као насеље постојала и раније, што значи да је нису формирали Албанци. Па и кад су ту почели да се инсталирају, она није била ненастањена. У 11. веку у Тирани су поред Влаха и Грка живели и Срби. Године 1041. Србин Тихомир, који је могуће био управо из Тиране, диже своје Србе на устанак против византијских властодржаца. Њему се придружио из источних области (Македоније) Македонац Петар Дељана, чији следбеници живе дан-данас у Тирани (Томо Дељана, године 1970 био је министар Просвете Албаније). У та времена Тирана је била село.
У 12 веку, облашћу Мартанеш и самим селом Тирана, владао је влашки властелин Михаило Скура, чији следбеници живе дан-данас, али већина муслиманизирани и албанизирани. Колико за пример спомињем песника Гани Скура.
Као дан формирања града Тиране, Албанци узимају годину 1614, када је, под старатељством Сулејман-паше Барђина, подигнута прва џамија, хамам, пекара и неке трговачке радње. Кроз следеће векове она се дограђивала, проширивала. Тек крајем 18тог века дели се у два кварта: Бамов и Мујов. Године 1789. почела је градња Етхем-бегове џамије, која се данас чува као култни монуменат сред главног трга овог града, звани “Скендербег”.
Скоро за сво време турске окупације у Тирани немамо ниједну албанску културно-просветну активност. Турска дијаспора и албанске потурице владале су у свим областима живота, гушећи и сâм албански дух овог насеља. У Тирани имамо и школу на грчком језику, али не и на албанском. Тирана је дисала турски, као ниједно друго наслеје Албаније, што је оставило дубоки траг у психи становништва и свему другом.
Тек 1889. године, кришом од власти, албански родољуби почињу по турским школама да шапућу којешта ученицима и на албанском језику. Године 1908. Албанци формирају свој први клуб “Басхкими”. Али, 1914. године, пошто им је Турчин Исмаил Кемал развио у Валони албанску заставу и прогласио им независност, албански потурица из Тиране Хаџи Ћамил развија турску заставу, гази својим ногама албанску заставу са поспрдним изразима и позива своје следбенике да вешају на гранама дрвећа све хришћане и – Албанце. Да, и Албанце! И за овај његов гест, енверовски академици су га прогласили за великог албанскг патриоту. Штавише, упоредили су га и са Пугачовом руског народа. Како се зна, устанак овог великог албанског “патриоте” угушила је српска војска у свом повлачењу преко Албаније за Грчку и Солунски фронт. У знак захвалности, Албанци дан-данас нема те бесмислице коју не измишљају против ове војске и српског народа уопште.
Године 1920. Тирана није имала ни 10.000 становнка. Прва албанска влада, октроисана на Конгресу у Лушње (тада село јужне Албаније), прогласила је Тирану за главни град и 08.ИИ.1920. преселила се у Тирани. Од тог дана Тирана је званично главни град Албаније.
Албански научници, у њиховим бесомучним настојањима да преко фалсификата албанизирају све што у Албанији није албанско, настоје да топоним Тиране повежу са објектом Тиркан. На падинама планине Дајти откривене су рушевине једног замка из првих векова наше ере, за који би хтели да је замак Тиркан, који спомиње Прокоп у 6. веку. По њима “У имену Тиране среће се један стари корен, који се среће и у друге области, где су се простирали Илири”. А за Илире, како се зна, они претедирају да су били њихови прадедови, иако сасвим добро знају да то није истина.
Ново покољење албанских научника, који се ослобађају илироманије и смело изјављују да се не слажу са фалсификованом историјом свог народа, има времена што су јавно, преко штампе, изјавили да етимологија топонима Тиране је грчка, од грчког апелатива тир = “сир”.
Да ово нисам измислио ја, изволите видети часопис Албанске академије наука СТУДИМЕ ФИЛОЛОГЈИКЕ (или часопис СТУДИМЕ ХИСТОРИКЕ), из године 1982. Ја сам тада био у затвор Бурељи и тамо, у затворској ћелији сам то прочитао. Чим сам то показао Албанцима, одузеше ми тај часопис, тако да моја запажања нисам стигао да пренесем у мојим свескама бележака, па зато и не могу то прецизно да наводим.
Овај грчки топоним није једини. Од југа до севера Албанија је пуна грчких топонима. Па и код нас, у Црној Гори, имамо их: Улцињ, Пераст, Марвијан, Бојана и др.
Тирану су сигурно крстили Грци, који су ту живели пре доласка Албанаца, па и пре доласка Илира. Падинама планине Дајти они су чували своју стоку, а у месту где је данас град, они су сигурно имали своју бачију, где су скупљали млеко и производили сир.
Грчка етимологија мислим да је сасвим исправна.
Проблем је сада од кога су примили Албанци тај топоним: директно од Грка, или од Словена, Србо-Црногораца и Македонаца?!
Грка има и дан-данас у Тирани, а сигурно их је било много више, бар у постотку, кад су Албанци стигли тамо у 6-ом веку. Исто тако и Срба! Нема сумње да су Срби стигли и настанили се у Тирани неколико векова пре Албанаца, па су сигурно и име насеља примили од Грка.
Чињеница да су се Срби ових области 1041. године дигли на устанак против византијских власти, недвосмислено сведочи да у овим областима, у то време, већина становништва су били они, Срби. Према томе, мислим да су Срби и пренели име насеља Албанцима. Ово се доказује и са језичне стране:
1.- Топоним ТИРАНА, на албанском језику у примарном облику ТИРАН (гегински изговор), састоји се од корена ТИР- и суфикса –АН.
Суфикс –АН, по признању светских албанолога Јокл, Веиганд, Пасцу, Димитриесцу, Диетерих и других, је српски. Признали су ово и сами највећи албански албанолози Екрем Ћабеј и Александар Xувани.
Овај суфикс Албанци су позајмили од Срба могуће још у област Мат (ИX-X век). А ако га нису позајмили тада, сигурно су га позајмили кад су стигли у Тирану, у XИ-том, или XИИ веку.
2.- Код Албанаца овај суфикс не срећемо само у топониму ТИРАНА, већ и у многим другим топонимима: нпр. ГАЈТАН, ЈУБАН, МЕЗХГОРАН, МУРИQАН, ДВОРАН, ДХРОВЈАН, ПАСКУКАН, ТУЈАН и др.
3.- Па и у околини Тиране имамо чисто српске топониме, не само већ споменути ПАСКУКАН и ТУЈАН, већ и ВОРЕ, КАСХАР, СЕЛИТЕ, ПРИСКЕ, КЛЛОЈКЕ и друге, што нам сведочи да су некада Срби у овој области били бројни.
4.- Акценат топонима ТИРАНА, на српском језику је на првом слогу (ТИ-, пропарокситон). На албанском језику је на последњем слогу (-АН, окситон). Српски акценат овог топонима је наслеђен од Грка, што потврђује нашу тезу да су Срби наследили од Грка овај топоним. Премештање акцента је обична појава код позајмица ових Албанаца, посебно после турске окупације и под утицајем турског језика. Колико за пример видите и речи: МОТОР, СОКОЛ, као и све наведене у тачкама 2 и 3. Значи, Албанци су топоним ТИРАНА позајмили од Срба.
5.- Ово нам сведочи и метатеза А:О (ТИРАН:ТИРОН). Албански мештани у Тирани, дан-данас, не кажу ТИРАН, већ ТИРОН. Изволите прошетати улицама Тиране! Видећете и радње, које су именовали ТИРОН. Албански дошљаци пошто је ово место проглашено за главни град, прононцирају ТИРАН-ТИРАНЕ, одређени вид ТИРАНА, у српском облику, што нам сведочи да је страни, неалбански елеменат у Тирани био јачи од домаћег све до тог дана, па и годинама после. Домаћи елеменат је почео да надвлада само придошлицама, пошто је проглашен за главни град. Опширније о метатези А:О и О:А видите моју студију Е ФОЛМЈА Е УЛКИНИТ (УЛЦИНЈСКО НАРЕЧЈЕ), којом сам бранио другу диплому на Университету у Тирани 1969. године.
Од севера до југа Албанија је пуна српских топонима. Сем њих, као у случају топонима ТИРАНА, има и таквих који нису српски, али су прешли у албански језик посредством Срба. Такви су скоро сви антички топоними, што сведочи да су Срби стигли у Албанији пре Албанаца. Године 548, кад су Срби ушли борбом у утврђени Дурхацхиум (Драч-Дурес), Албанци нису били нигде на Балкану: они су тада били на падинама планина Карпати и Бескиди, у Румунији, што нам је доказао највећи албански албанолог свих времена, поменути Академик Ћабеј.
Албанци дакле нису један, већ мешавина више народа, која главне корене вуче из српског, румунског у турског народа, али чији су саствани део били и грчка и италијанска племема пореклом из Азије.
Оно што се данас назива албанском нацијом и државом настало је и “измишљено“ пре нешто више од сто година агресивним покушајима Аустроугарске да заустави повратак Албаније у руке Срба.
Византијски историчари прву појаву “Албанаца“ јасно позиционирају у 11 век, када су под вођством Георгија званог Манијак доведени из Италије и учествовали у устанку против Византије, да би након смрти Манијака уз доволу Срба настанили планинске пределе Албаније уз услов да стоку првенствено гаје за Србе.
Оно што се данас представља Албаницма на Косову заправо Шиптари, односно Арнаути, турски плаћеници који сачињавају неколико племена и по речима правих Албанаца – махом католика, чине злочине на водећим позицијама према свом и српском народу од пада Душановог царства на овамо.
Прочитајте још: ПОЧЕЛО ЈЕ: Албанци славе у Прешеву, у Тирани започето стварање Велике Албаније!
Извор: Таблоид, Националист