Историчар Предраг Марковић за Kосово онлајн каже да је писмо Аљбина Kуртија игуману манастира Високи Дечани само још један безуспешни покушај отимања српског духовног наслеђа и наглашава да на међународној сцени не постоји поверење да ће косовске власти спровести међународно преузете обавезе ни сачувати духовно и културно наслеђе другог народа.
Марковић каже да саме језичке одреднице које је Kурти употребио у свом писму упућеном игуману Сави Јањићу указују на покушај преузимања српског духовног и културног наслеђа.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„Аљбин Kурти ни у једном делу писма не употребљава израз српско, већ косовско културно наслеђе. Ово је само још један покушај, сада на суптилнији начин, да се преотме српско духовно и културно наслеђе. Овакви покушаји неће уродити плодом јер Kосово не ужива поверење у међународној заједници. Европска унија и међународна заједница су увидели да Kосово не спроводи ни преузете законске обавезе, а да не говоримо о заштити духовног и културног наслеђа другог народа“, каже Марковић.
По његовим речима, покушаји косовских политичара да преотму духовну и кутурну српску баштину су осуђени на неуспех.
„Треба имати на уму да су српски споменици на Kосову живи. Манастирска братства и сестринства на Kосову су једни од најактивнијих духовних српских центара, не можете да отмете живе споменике. Нико нема поверења у албанске власти које нису испуније ниједан културни, правни ни економски критеријум. Kосово је јединствено у целој Европи по потпуној недораслости било каквом облику државности, то је једина европска територија која се може упоредити са Африком“, каже Марковић.
Марковић каже да би посета манастиру Дечани за Аљбина Kуртија, који је имао неке од најекстремнијих изјава о Србима, била велики пропагандни поен.
„Поставља се питање и велика је дилема шта би требало да се учини када је у питању захтев Kуртија, који је имао један од најекстремнијих дискурса према Србима, да посети манастир Дечани. Сама посета манастиру Дечани била би велики пропагандни поен за Kуртија. Ипак, добро је да наше институције имају комуникацију са албанском страном и њеним званичницима, али се треба подсетитити да су се Срби и у време Турског царства бранили од разних екстремиста. Постоји огормна разлика у томе што је Турско царство била озбиљна царевина али се треба сетити и чињенице да су највеће проблеме и тада правили одбегли и распуштени бегови – то је ситуација са којом данас можемо да упоредимо дешавања. На тај начин треба онда гледати и воу међусобну комуникацију коју Kурти жели да успостави“, истиче Марковић.
Марковић каже да је погром Срба са Kосова оставио неизбрисив траг на имиџ косовских Албанаца, који се потврђује и чињеницом да још увек за грађане Kосова није дошло до либерализације виза.
„Погром Срба на Kосову од стране Албанаца је остао упамћен. Kосовске Албанце Европа одржава и воли као звер у кавезу која треба да лаје на своје суседе. Неће се дестити да их Европа пусти да живе ван тог кавеза, да их пусти да живе нормално, да их прихвати као равноправне суграђане, Европљане – то се неће десити. Доказ је и бели шенген који нису добили“, наводи Марковић.